Učitelj

Узе ракију и наздрави.. Даница остави стакло код њих, а она оде да спреми каву.

Кад одујмише, настави Милан.

— Врло добро! Тако је, велиш, радио Гаја учитељ. _ Па шта му рекоше на то родитељи оних ОНЕ ђака 7 .

— Па шта ће рећи 7 7.

Ето, видиш !... То је оно: што се не води брига —

о својој деци. Да су они водили бригу, да су чешће | · долазили у школу и питали и захтевали да виде: како. им уче та њихова деца — онда не би Гаја имао потребе да их прати кући баш тад кад је испит.

| — Тако је! — рече кмет. 5 — Онда не би и деци пропала, у залуд година дана. = "Не би.

— Да су код куће били, они би више ПРИВРРАНИЦ Ј —" Тако је, тако је! — За то ја велим: дођите, видите !... Шта ћете у _ мејану : А — Па да попијемо коју.

— А зар код мене нема каве и ракије.

— Знам, ал ти то плаћђаш.

— Па за то и набављам! Нећу ли ја зар сутра, увратити се твојој кући...

— Кмет га гледаше задовољно.

— Заиста — мислио је он — 'ваки нити је дошо нити ће доћи у нашу чколу. Вала власти која. нам га | посла, а благо нашој деци! Бар ће играјући се и певаг јући чколу изучити !...

Даница донесе каву. Сад већ није служила прво кмета, него Милана... ЗА | Седели су по дуго. И месец изгрејао и изибо високо, а кмет једнако ћаска.. Једва у нике сети се да треба кући ићи. Поздрави се и оде.

Даница. рече :

— Да вечерамо. _

— Добро — рече Милан.

(