Učitelj

492

лови потребни и дрвету да се развије и даде плода или као што су таки делови потребни телу, па да расте и јача. Једина унутарња моћ, која представља услов, који сама, јединка пружити може, јесте њено опредељење или њена. нужност за опстанак.

Да услови за развитак свести леже, сем њене квали-

_тативне моћи у спољном свету, види се јасно и у томе, што духовна средишта н крајишта расту и крепчају или боље живе — храном ол тела. А непосредни духовни услов из спољног света јесте: чулно опажање. Средства, за чулно опажање и цео дух или боље рећи: оруђа њихова — јесу: чула, живци, мозак и кичмена мождана.

За мозак, као средиште свију духовних радња везана су својим специјалним нервима: чула вида, слуха, куса и мириса. Чуло пипања је везано својим многобројним живцима по целој кожи и с мозгом и с кичменом мождином,

Опажање чулом врши се овако: око н. пр као чуло вида погледа у какву лепу цркву. Зраци с гледаног предмета т. ] цркве упадну у око и тај упад у чуло зове се надражај надраж проструји кроз очни нерве право у мозак и у мозгу изврши извесан покрет, који се зове утисак. Кад утисак произведе повољан или неповељан утицај у мозгу, онда се тај утицај зове: осећај. Нејасан и индифертан осећај није осећај него утисак или надражај. А кад осећај изврши у мозгу извесно расположење према гледаном предмету, те се појави заинтересованост или радозналост, онда се појављује нова духовна радња, која се зове пажња и у којој је чуло активније него код стварања осећаја и више се обраћа гледаном предмету. Тим ошширнијим проматрањем осећаји постају јаснији, јачи и оложнији и у свести се створи доста јасна слика о гледању цркви и ова се слика зове представа.

Цео овај процес до мозга и у мозгу врши се по-

· моћу чула и с тога се зове чулно опажање, а представе