Učitelj
6
ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ 5
шила. Ако је збиља дакле такав случај, онда нам он представља верну слику будућности наше Земље. — ;
Сада ћемо се за чабак у мислима бациту на Месец да бисмо могли проматрати појаве које нам се у току једног месечевог дана, јаве, и то не оне што долазе од особитог карактера његове површине, колико оне што постају услед оскудице у ваздуху и води.
Пре свега скренућу вам пажњу на то, да ово, о чему ћу сада говорити, није производ фантазије; но напротив скроз је основано на признатим научним истинама. До душе није ни један човек на Месецу био, нити ће можда стићи, али наше знање о саставу његовом тако је велико, да верну слику његову, коју имамо само од утисака, не би ни у колико изменило и наше лично искуство на њему, кад би смо га могли кад год посетити.
Попећемо се дакле на један од највиших прстенастих брегова његових у средини оне површине, нама окренуте. Станимо на источну страну његову, од куда се сунце рађа.
Гледајте, од један пут освану дан. Свитања зориног нема на Месецу као на Земљи што је. Јер он нема никакве атмосфере, која би преломила сунчане зраке из њиховог изворног правца и БА преко хоризонта, пре во што се Сунце роди. -
Врло кратко свитање постаје само на тај начин, док се Сунпе полако јавља на хоризонту, а већ после једног сата оно се сасвим родило. Зато у почетку сија Сунце слабо, малим делом своје површине, што га на хоризонту покаже. Али кад се после по сата само половина јави, сија много јаче, но код нас у подне. =
Сунце је окружено једним дивним зрачним венцем, То видимо и ми са земље за време тоталног сунчевог помрачења, то се зове круна сунчева.
· Даље, у дужину с обе стране сунчеве пружи се светли вео: то је оно што _ се на Земљи показује као зодијачка светлост.
Залазак сунчев на Месецу не показује ништа од "оне златне величан"ствености и сјајнимх боја, што их ми тако лепо на Земљи видимо. Са там_ног хоризонта баци Сунце од један пут своје јасне сјајне зраке на врхове
„планинске и позлати ове таквим сјајем да се не може у њих гледати, док међу тим подножје њихово и долине замотане су помрчином густом“
као тесто. Као сјајна острва пливају планински брегови по површини
· тамнога мора. – Е :
За време овог дугог светлог дана после 350 дана дуге ноћи, наше уво не чује никакав глас. Нов дан не буди никакав глаб из животињског
| света; никакав ветрић не ћарлија кроз каква лисната дрвета, никакво цвр-
кутање тица не разлеже се под црним небом. Нема биљке или цветића који би покривао голу површину његову. Двадесет и девет пута спорије него што смо ми навикнути, шири се
_ светлост захватајући стране планинске до подножја, и тек од прилике после
12 сати покаже. нам се цела источна [055 планинска под нама и сасвим