Učitelj

КРАЋЕ ОЦЕНЕ И ПРЕГЛЕДИ КЊИГА И ЛИСТОВА 55

Рис! ибтејј Капо тадтјс! па Ккибитпот роџи %грат већкоје, написао Марјан Вуковић, кр. жупан. школ. надзорник, почасни члан педаг. књижев. збора и уредник „УКоје.“ (Прештампано из И год. „УКоје“. Осек 1892, штампарија Јулија Поајфера. Стр. 16 велике 39, цена 2

Вредни уредник „Које“ у овој књизи врло је брижљиво прибрао и изнео шта су и колико су радили учитељи Хрватске, Славоније, Срема и Далмацији ван своје дужности у школи. Кад човек прочита ову књигу, онда се мора поклонити и одати сваку хвалу нашој браћи учитељима из поменутих земаља нашег народа. Они су појмили положај свој, знали дужност своју па су ревносно радили не само у школи својој, него иван ње па књижевности, на културном пољу свога народа. Број таких радника сразмерно је врло велики, а радови њихови обилати и разноврсни. На књижевном пољу понајвише је учитеља радника. Они су радили на књижовности педагошкој и др., за тим је знатан број радника на привредном и на, др. пољима. Сем тога, вредни учитељи тамошњи основали су многе „Учитељске задруге,“ (29 и 2 подружинеј и умножили иметак „ Савеза учит. друштава“ на 35:000 Форината; а њихов Педагошко-књижевни збор,“ поред тога што је до сад издао већи број ваљаних књига (29 књига за учитеље и 97 за младежј, има на. 45.000 Форината, (друштво ово имаде 695. утемељача и 1144 помажућих чланова), Учитељски дом пак, то је палата, у Загребу, која краси град и даје видљив знак шта све могу учинити вредни и сложни учитељи (1100 уписаних приложеника, било је за поди-

зање домај.

Знатан је број и учитеља радника на подизању привреде у народу. На прошлогодишњој пољопривред. изложби у Загребу, као и на изложби у Осеку 1889 г. суделовало је много учитеља, и знатан број њих добио је награде за производе руку својих. Не можемо, а да. овде не наведемо бројеве, који боље казују шта учитељи могу урадити на привредном пољу свог народа, и што су поменути учитељи учинили: По „Змђепот СТавшку“ од 1891 г. равдељено је из шк. вртова у народ 122.228 комада воћака, 16.052 ком. шибља и 74.070 ком. дудова. Узме ли се, да (одбив оно што свака опћина чини за издржавање шк. вртова) свака воћка у погледу привреде учитеља стаје 10 новчића, а шибља и дудова по 5 новч онда чини (122.228 Х 10 =) 12.222,80 Фор. - (16.052 - 74.070 = 90:1902 Бо) 4.556,10 == 16.778,90 Форината.

Кад се дода овоме и оно шта су учитељи учинили за свиларство, челарство, шта опет као чланови Матице Хрватске и Српске, као чланови Друштва св. Јеронима и т. д. — онда им се морамо дивити и желити само да се и наши учитељи с ове стране Саве и Дунава угледају на ову вредну браћу своју.

Нека је част и слава таким учитељима радницима, а хвала г. Вуковићу, што је таким радницима сплео леп венац овом књигом. Ми ову књигу само можемо препоручити читаоцима.