Učitelj

ПУТОВАЊЕ У ЗАГРЕБ НА ХРВАТ. УЧИТЕЉ. СКУПШТ. И ИЗЛОЖБУ УЧИЛА 85

У Винковац стигосмо у [1 и по сати. Ту смо требали прећи у други воз, који долази из Осека, али због оног чекања у Шиду, тај воз није нас чекао него отишао, а ми сад морадосмо чекати други воз, који долази тек у ! и по сат по поноћи, Винковац је повеће место, има целу гимназију од 8 разреда, и свилару, којом управља Панта Каленић, с којим се на станици уповнадосмо. Али саму варош нисмо могли видети, јер је мало даље од станице. Чудновато нам је зашто су махом већа места поред ове железн. пруге више мање удаљена од станица. Свуд је равница, и железн. пругу било је лако провести куда се хоће, па не знамо зашто нису станице мало ближе варошима 2

У 1'љ сат продужисмо пут ка словонском Броду и стигосмо тамо око 4 сата. Воз на коме смо дошли, ту смо опет требали оставити да иде преко Саве у Босну, а ми смо опет требали прећи на други воз, који иде за Сисак и Загреб. Али, опет због оног чекања у Шиду и овај воз беше већ отишао, те смо морали чекати други воз до 8 сати. Кад се беше већ свануло, ми се одмах упутисмо у Брод. да видимо варош, која је опет десетину минута од станице, да видимо место у коме се родио омиљени песник наш Бранко Радичевић. Чим смо ушли у варош, спазисмо дивну зграду основне школе од два спрата. Варош има доста лепих зграда, многе од њих, види се, скоро су подигнуте, што је, по свој прилици, било после окупације Босне, кад је сигурно и трговина кров ово место појачана. Прођосмо преко пијаце и стигосмо Сави. Одмах угледасмо мало даље велики железнички мост и преко Саве босански Брод. Ту дознадосмо да се преко моста може прећи у босански Брод. Шта смо знали чинити пре: хтели смо. боље разгледати славонски Брод, али ко ће срцу одолети да не пређе у босански Брод, да не стане ногом на земљу наше Босне поносите! Упутисмо се мосту, платисмо по две крајцаре за прелаз преко моста и ступисмо ногом преко Саве. Мост овај дугачак је око 500 метара, дакле око 9()) метара дужи је него онај, преко Саве, код Београда. Средином је пруга га железницу, а лево и десно толико исто широк пролаз за пешаке и кола.

Таман ми на средини моста а сунце се појави с истока. То беше неописано леп поглед! Сунце као да нас поздрављаше отуда преко лепих зе"маља наших, а ми по Сави посласмо поздрав домовини својој, бацисмо поглед и поздрав лаво Славонији и њеноме Броду, десно опет Босни и Броду њеноме,

Кад ступисмо ногом на другу обалу Саве, на босанско земљиште, обузе нас и миље и туга, што Орбин осетити мора, ходећи по земљи Орбиновој, која прелази из једне туђинске руке у другу, опет тућинску. Још с моста приметили смо некакву високу пирамиду и на њој као некакав кип; а кад ступисмо у варош и дођосмо ближе, видесмо да то беше споменик и на њему позлаћен двоглав орао раширених крила и погнутих глава. На њему прочитасмо натпис који је исписан, српски ћирилицом с

=