Učitelj

НАРОДНА ПЕДАГОГИЈА 518

ког народа, ша ево како буја и цвета његово народно књижевно друштво! Све су ово плодови м,чна и патриотична рада његових интелигентних синова у 4) година. Највише учинише они добра словенском народу, који узбудише у њега вољу зачитање. Покојни др. Јанес Блеивес радио је први најиздашније на том путу својим новинама за народ које су св звале „Моје“, За то га и народ прозва еловенским оцем.

Још једно. треба овде да с томенем Ништа културном развитку народа толико не шкоди, колико политичке страначке страсти и трвења његових рођених синова. У тој слепој борби, где кипе страсти и мржња, сумњиче се људи, баца се блатом и овамо и онамо. (ва се снага трошк не за просвету народа, него и зато, да уништи странка странку. Складиште за све те борбе јесу новине Народ воли да чита овака, натезања, пристаје слепо уз неку стра ку, док све друге мрзи: каже се да „политизира“. Место да чита корисне књиге и новине, место да се про. свећује, он троши своје слободно времз у уништивање самога, себе. Најзад дотера тако далеко. да више и не зна ком да верује. Свега тога нема у словенског народа С једне стране стоје чисти Словенци, а с друге стр'не њихови душмани. Словенци добро знају, да им је противник врло опасан, али знају и то, да ће се само својом просветом одржати, па зато и пристају толико уз њу. Дакле, да се читињеу народу

рашири, потребне су здраве политичке прилике — блрем међу домаћим синовима. Ето — зашто друштво ев. Мохора овако красно напредује! Нека

свате, нека шири просвету и с њом љубав према браћи свој, према свем човечанству! Знате ли, да словенски народ не мрзи ни на коју грану великог словгнеког аб

Даворин Трстењак.

"НАРОДНА ПЕДАГОГИЈА

Наш народ има мног) лепих умотворина, којима се свако мора дивити. И не само наш, него и сваки други — само неки више неки мање.

Па као што образова'а маса има свој књижевни напредак у свима гранама наука и вештина, тако и прост народ има све те гране наука обрађене на свој начин. Он у ту своју науку верује јаче можда него научари у своју.

Они знају географију и ако у минијатури: своју околину, сваку грудву своје околине; сваки изворић и речицу; свако и најмање брдашце — познају врло добро. Ту им је и ботаника, вологија и минералогија,

_ Они познају историју, причају је, не у хладној прози већ у топлој појезији. Они не дију да ни један знатнији јунак пропадне, дижу му ве-

УЧИТЕЉ 59