Učitelj

849 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

И ово овде изнето још је један доказ, како се ситничарило и натезало, да се делу створи што више погрешака.

8. Даље ми се замера, да, је уизлагање оскудно с тога, што на многим местима нема своје научне подлоге“, нема свако „за што“ и своје „за то“. Вели се, да би требало да „свака реч, свако правило има свога основа у ком изложеном научном принципу“, а у делу се уистине износе као нека правила или сентенције, као неки рецепти<“ изразима: „треба; ваља, се, не ваља се; шкоди. не шкоди; мора, не мора; здраво је, нездраво је".

И ова је замерка неоправдана, а потекла је, као и једна ранија, из збрке појмова. И овај пут реф. брка појам о писању хигијене као науке са појмом о писању науке о васпитању. Пишући хигијену као науку, писац заиста мора хемијом, Физиологијом итд. и да докаже свако своје правило. Но тога не мора и не треба да буде при писању науке о васпитању. Ту се хигијенска правила узимљу као готова и доказна, па се само примењују у васпитању — наравно са „треба“ или „не треба“, „здраво јесит д. Моје је дело, дело ове друге врсте. — Но, као што и сам реФ. признаје, није свуда у књизи баш ни тако. Има врло много места, где је научни узрок показан. То су сва она места, где ће показати узрок потпомоћи примену, и где би сумњиво било да ће читалац поверовати у хигијенско правило, ако му се ма и најкраће не покаже узрок, и постанак тог правила. У осталом моје је дело тако удешено, -да се у почетку сваког одељка излажу, врло кратко, главнији хигијепски принципи, који важе за тај одељак, па се онда прелази опширно на њину примену.

Ово овде изложено најбоље показује, како је Гл. Просв. Савет погрешио, што је дао дело на оцену само једном референту и то непедагогу.

9. Сад долази у реферату излагање „стварних погрешака“ у мом "делу. Ово би требало да је био главни и најошширнији део реферата. Али на жалост он је сразмерно врло кратак. И из онога, што је изнето само у напоменама, нити могу да се користим ја при преради дела, као што би требало да буде, нити читалац може да види шта је заиста у делу погрешно и зашто.

И ако се у реферату вели, да је погрешака „на жалост у приличном броју и доста замашних“, опет у ономе, што је у примерима изнето као погрешно, једва да су 2—83 погрешке заиста погрешке — колике, то је друго питање. Остало пак или су погрешке посве незнатне, које делу не умањују важност, или је само натезањем оглашено као погрешно, а у ствари погрешке нема.

Молим читаоце, да ме пажљиво прате у излагању, а ја ћу побројати ове изнете „погрешке“, оним редом, као што су у реверату изнете, и колико умеднем и знаднем одговорићу на њих.

Свуда стављам прво референтову замерку под НаНОлИнИцна за тим једну цртицу, та мој одговор.%)

%) Курзив у наведеним реченицама већином је мој. Стране у загради значе стране у «Тел. Васи».