Učitelj

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 847

путем ваздуха тако удесити, да то одговара хигијени“. И за иста, пре су постојале неке незгоде код овакога загревања, као: што је загрејан ваздух сувише сув, што се често црпе са нездрава и прашљива места, што слојеви до патоса остају ладни, итд. Данас су те незгоде са свим отклоњене. Из тога узрока у новије време свуда се по школама већином заводи централно грејање помоћу топлога ваздуха. Из тог узрока сам га и ја препоручио као најбоље за школе у опште; за наше пак данашње прилике рекао сам, да је грејање пећима најзгодније.

Ово што сам у књизи и овде изнео нисам говорио на памет, Поред тога што сам о загревању школа доста читао, ја имам о свему овом довољно и лична искуства. Ја сам 8: године провео у најмодернијој учионици, која је загревана, врелом водом, и у којој није никада било више од 35—40 ученика, па је увек после другог и трећег часа било већ прилично загушљиво у њој, а у почетку првог часа је опет било увек ладно ногама. На против бавио сам се 6 година по разним учионицама старим па преправљеним и новим, модерним, које су загреване топлим ваздухом, и у којима је бивало по 200, 300 паи 500 слушалаца, и никад се у њима није опажала загушљивост, нити је било ладно ногама. —

„Да не треба горње аљине остављати у ладном однику, но у топлој учионици“ (стр. 67). — Ја и сад тврдим. да зимм, где одник није загрејан, не треба деца да остављају горње аљине у ладном однику, већ у самој учионици. Од испарења са дечјих аљина не треба се много бојати. Зими и нема влаге на горњим аљинама, баш и кад снег пада, јер се он стресе с аљина лако, осем кад је лапавица. У Лајпцигу су школске зграде зидане

по свим сувременим хигијепским захтевима. Једна најновија згреда осн. школе, која је названа „угледна школа“, стаје пола милијуна марака (650.000 д. и у тој, као и у свим осталим школама, намештени су чивилуци за горње аљине изнутра по учионицама. И то је са свим на своме месту. Оно наравно да би најбоље било имати за аљине нарочити простор, који би се загревао зими. Али за данас то могу имати само Америчани.

„Да је свака окобоља прилепчива» (стр. 81) — ја нисам ни казао. Али да је она очна болест, која се обично зове „окобоља“, скоро увек прилепчива, то је Факт.

„дар су сви глуваци уједно и неми«“2% — Јесу — ако нећемо навалице да изврђемо смисао речима. У књизи ствоји: „Огромна већина немих неми · су само зато, што су глуви, Ко се роди глув, тај буде и нем, и ако су му говорни органи здрави“ (стр. 94). А тако у ствари и јесте. И мени је само чудно, како је могао реф. да то огласи за погрешно. Тако исто му не служи ни мало на част, што је речи „огромна већина“ претворио у „сви“. У осталом баш и кад би стојало: „Сви глуви од рођења у исто су времв и неми“ — било би са свим правилно. Језик се учи на природном путу једино помоћу слуха. Ко од рођења нема слуха, тај никад неће научити на природном упуту говорити. Ако је реф. овде мислио, да 18