Učitelj

45 ЗАБАВА И РОУ КА

Док сам ово причао, деца су ме слушала са неописаном пажљивошћу. Просто била ву се — што но веле — сва претворила у уши. А и запамтили су оно што сам им казао. Кад сам после овога управио питање на све њих:

— Деде сад који може да ми каже, од куда је то да ми сањамо и треба ли да верујемо у снове — Један ђак — од средњих са знањем — одговорио је лепо. После су се сви јављали за говор; но ја задовољивши се са успехом на овом се и задржах. —

На свршетку сам казао деци, да ово о чему смо се сада разгова- | рали треба да упамте. Да од сада иикада више не верују у снове, и да њихове родитеље, браћу и сестре од тога одвраћају, доказујући им од куда и зашто ми сањамо, кад и то да је сан лажа, а Бог истина.

__ Таман да се на овоме и заустаним, али П. ђак ГУ разреда јави се за реч.

— Шта је Петре 2 упитах га.

— Од куда је то господине остало, те ми верујемо у снове»

— То нам је дошло одонуд, до куда и оно да „не ваља“ да се меримо. Дакле п то нам је остатак из многобожачког времена. Но нисмо само ми који верујемо у снове. Још има народа који у то верују. Тако. у снове још верују Турци, Јевреји, Немци, Маџари, Руси, Грци, Власи и. та други народи. _

— Господине, мој отац има једну књигу која се зове „Рожданик“ па ту има све шта који сан значи, — рече М. Д.

— Знам, да има таких књига, али ву то сама гатања, рекох ја. Те су књиге писали давно и давно неке гаталице, а прост свет им и, сад верује п ако оне ништа не погађају.

— Ал, господине, по неки пут погоди сановник, рече М.

_—- Знам да по неки пут погоди нешто мало налик на оно што се снило; али кад човек слаже два три пут ми велимо да лаже. „Сановник 50 и 100 пута не погоди и слаже, па тек једанпут нешто малко. слично се деси, а људи опет веле: ето погодио. Како је то погађање. | кад се 100 пута не погоди, а тек 1 пут нешто моло натуца 7

Ма да је питање о коме сам се и нехотице целога часа са децом разговарао, научне природе, и ма да са истим нису данас ни највећи. психолози начисто, — опет мислим, да је за дух и схватљивост дечију довољно било оволиког и оваког објашњења, па да њихови младидуху у колико било скренем са оне празноверске путање, што се зове „тврдо веровање у снове.“ — Мислећи да је задатак основној штоли да искорењује заблуде и предрасуде, ја никад нећу пожалит за изгубљени чавом приликом разговора и објашњења о поменутом питању.

Таме има и сувише у души детињој; учитељ ТРРбЕ. да је расветљује, па макар и у приликама.

Ст. М, Мијатовић. ова