Učitelj

470 ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

УТЈЕХАС зађау; 1 роцећ. — Урсђује,у Затребу Ј. Пасарић. Излази недељно на 2 табака с год. ценом 7 Фор. Сад јеу 26 год. излажења. Мило нам је, што емо, добивши у замену овај најстаријџ хрватски књижевни лист, у стању да га с две три речи прикажемо нашим читаоцима. „Вијенац“ доноси радове, већим делом из лепе књижевности, као забаву, за тим чланке из историје нар. умотворине п природних наука, као. поуку. Он је право огледало сувремене хрватске лепе књиге. Те с тога је он до сада као голем магацин хрватске књижевности од њеног зрелијег доба, | У 8 бројева, које имамо пред собом налазе се ови већи радови: Рапзесв, цртице Ксавера Шандора Ђалеког (он важи као најбољи сувремени приповедач у Хрвата); Хрватски Илиризам и Српство, од Мих. Андрића; Болеслав, трагедија у 5 чинова од Стјепана Милетића: Постање и мијена у свемиру, од Ф. Б.; Карактеристичне пртице из дјела Ђива Гундулића ; Средовјечни роман и приповјетке у Хрвата и Срба, од Ј. Аранце; О развоју органског живота на земљи. од Ф. Б.: Алфред де Мисе, литерарни портрет од О Салопека и т.д. Има и превода иуз то је сваки број украшен сапо1—8 сликен краћим књижевним прегледом. Нарочиту пажњу обраћа књижевним и уметничким оценама и чланцима пете врсте,

Учешћа у раду имају готово сви хрватски књижевници,

С. 676.

Дело. Лист за науку књижевност и друштвени живот. Уредник Ст. М. Протић. Прва година, књига прва, свеска 1 и 9. 1894. гр. Власник Аца, Становјевић.

О овој књижевној новини изрекли су већ критичари свој суд и одали су јој признање које она заслужује. Ова критика изразила се је повољно о овоме часопису. По томе, држимо, да би било излишно да и ми овде оцењујемо вредност овога часописа, већ ћемо овде рећи неколико речп о томе, од колике је вредности овај часопис за нас учитеље.

Многи кажу: „Учитељ нека гледа само своју школу!“ — Људи који тако схватају задатак српскога учитеља показују да не умеју правилно да мисле и да суде. Људи пак, који правилно мисле и суде не могу рећи, да је сав задатак српскога учитеља учити децу у школи, и да му је сва дужност само према деци у школи. То је само једна половина учитељског задатка и његове дужности а друга половина учитељског задатка и дужности јесте, задатак и дужност према својој околини и према своме народу. Тај задатак и та дужнос српскога учитеља према, своме народу нису ни у колико мањи, нити мање важнији од задатка учитољевога у школи према деци. На против, кад се имају на ум све прилике у којима наш народ живи, и које га притискују и даве, може се рећи, да је дужност и задатак учитељев у својој околини много важнији код задатка и дужности учитељеве у школи.