Učitelj

368 ПЕДАГОШКИ ПРЕБЛЕД

сиромашним департманима држава Француска демократија, искрени пропагатор једнакости и равноправности, хтела је овде да изједначи сиротињу са богатијом класом лруштвеном, Нов доказ те искрене жеље за једнакошћу. била је бесплатна основна настава свима и свакоме. Два разлога су се нарочито истицала. Мислило се, да ће углед учитељски бити већи ако учитеља плаћа држава или општина. Похођење школе биће уредније, ако се укине школарина. (во последње мишљење, по |еуаззешг-у, није се оправдано.

" Мешовите школе. Само неку реч о њима. Сиротиња је била први повод заједничком учењу и васпитавању мушкараца и девојчица. У оним местима где је мало деце, да би се могла отворити засебна "школа за мушкарце, а засебна за девојчице, отворене су мешовите школе са оскудице у деци. У томе треба тражити разлога, зашто је 1891 год. у Француској било 19087 мешовитих школа. По емаззешг-у француски а и многи светски педагози, не одобравају опстанак тих школа. У Немачкој и Холандији о њима се већ друкчије мисли, Тамо се деца мешају баши без велике потребе У неким швајцарским кантонима, ако не иду деца у једну учионицу, заједначки се играју у једном дворишту. У Данској су мушке и женске школе у једној згради. Најбоље је примљена ова заједничка настава у Савезним Државама Њихови педагози изналазе начине, да их одбране. На Савезне Државе угледале су многе колоније у Аустралијиаи Нови Селанд. Сам Јапан, мало на штету својих обичаја, усвојио је мешовито школовање По |еуазвешг у треба прећи преко разлога америчких педагога, па се озбиљно по старати те одвојити мушке школе од женских.

Да потпуним низ ових напомена још једном напоменом. Нај. одсуднији противник мешовитих школа јесте католичко свештенство. Допушта их само у крајној оскудици. Протестантеко је све-, штенство мирних погледа. О) 5) мање замера заједничком школовању.

(СВРШИЋЕ СЕ) < Љуба М. Давидовић

ПРОФЕСОР.