Učitelj

348 ПРЕДАВАЊА

КОВ А И И ИО ПРаИ ОВАН ИЕ БН А 47

(аналитички метод). То нам је била репетиција свега, што је ваљало знати На крају пак још неколико пута посматрасмо целину.

Утврдивши добро оно што је било потребно знати, одморисмо св мало. За време тог малог одморка, и ако се није ни мало умора осећало, деца. посматрајући једнако „Врањ. окр.“, досетише се, да је тај наш „Врањ. окр.“ непотпун и замолише ме, да им допуетим "да у њему натраве још нешло.

== Добро — рекох.

Одмах се сви дадоше на посао, поделивши се у неколико групица. Ја сам стајао неколико корака далеко од њих и посматрао чав једну, час другу групицу. Једна је групица правила „мост на, Јабланици“ — неки су доносили дрвца („греде“), а неки правили. Тако најпре метнуше две „греде“, које су дохватале обе „обале“, а после по њима попреко поређаше, једно до друго, мање „греде“ а озго метуше песак. — Друга је групица правила „насив“ ими- / тирајући чувени Митшад полшин насиц, којим се иде кроз Лечењевце, на север за Ниш, а на југ за Лесковац. Оа стране су забадали гранчице и то су им биле „Мптад пашине врбе.“ — Мало видех, да неки посипају ситну траву, коју су на обали почупали, по „равницама“ да се зелене, јер им онако грубе изгледају, као пусте. За тим пак видех, да неки забадају гранчице у „брда“ и „планине“, хтејући тиме преставити шуму. Неки су, на послетку, пра“ вили „железнички пуш“, на Форму насипа, са поређаним дрвцима попреко и уздуж (диреци — прагови и шине); неки су правили „железничке станице“ и т.д“ ИМ тако се ово предавање у игри продужи у право дечје играње. Ја ипак нисам им то бранио; на против, јако сам се радовао, што су се досетили да то раде, посматрајући их задовољно. Нарочито сам задовољно посматрао оно посипање траве ао равницама и подизање шуме желећи да, кад постану људи, буду умешнији земљорадници и да на делу подиже шуму, а не само да је немилице сатиру, као што ми чинимо.

Пробависмо ту око 2'» сахата у учењу у мери без оне круте школске дисциплине; без опомена за непажњу и без стајања у клупи и ван клупе, а за тим се задовољни вратисмо у школу оставивши наш „Врањ. окр.“

При поласку један несташко покушао је да пређе преко „моста“ и срушио га, за шта су другови прекорили.