Učitelj

из школиног ЖИВОТА 397

вљаху се да кажу да то није истина, зли ја пустих Аранђеловића да видим докле ће, а желео сам, да он та своја тврђења побије. Ђаци осталих разреда чувши овакав разговор ућуташе св, па чини се не дишу. Све се претворило у ухо.

У овакој ситуацији продужисмо даље.

— Може ли сикира да једе

–- Секира може да једе.

_ Јеси ли видео шта једе 7

— Јесам, једе кокошке.

— Може ли да пије воду 2

__ Може, Ја сам гледао кад наша сикира стане да јури кокошке, па јури, јури... док ухвати једну, па је однесе на дрвљаних, па је закоље, те поједе. После сиђе у поток испод наше куће, те се напије воде, па се после врати, па се прући на дрвљаник те спава. -

На ово чу се полугласан смех од свих ђака, јер не могоше да одолве свом осећању. Аранђеловић се окрете, па се и сам на-. смеја ! Ја умирих ђаке, па наставих даље.

_— Знаш ли ти шта је секира 7

— Ја знам ом сечемо дрва.

— Да ли је то животиња, или ствар, или биљка. 2

— Сикира је ствар.

— Од чега се прави сикира #

— Секира се прави од гвожђа.

— На зар она има уста да једе %

— Има. Ја сам видео.

Овим скоро иецрпех сва питања о секири и босиљку, те намислих да њих оставим, те ако би се окренуло на боље.

— Шта има, Аранђеловићу, у вашем воћњаку 2

— Има свашта.

— Па шта баш има

_ Има шљива, дудова, ораха, крушака, јабука и трешања.

— Откуда тог дрвећа у вашем воћњаку 2

__ Не знам за све, а шљиве и трешње посадили су мој отац и мој стриц.

— Јесу ли одавно посадили 2

— Јесу доста одавно.

— Стоји ли дрвеће на истом месту где су га они посадили 2

— Па стоји, но где ће.

_— Знам, али зар не иде