Učitelj

СВЕСКА 14. — БЕОГРАД 1595. МАРТ: — Година Ху.

УЧИТЕЉ

ПЕДАТОШНОКЊИЖЕВНИ ЛИСТ

ГИЈО 0 ВАСПИТАЊУ “)

+=

Само као отац, ну свесан и савесан отац, т. ј. васпитајући своју децу, човек доживи да осећа препуно срце. О, да милога тапкања малих ногу дечјих! Тај лаки и слатки топот покољења која наступају, неодре-_ ђен и непоуздан, као што је и сама будућност! Ну може бити да и ми одређујемо будућност, услед начина којим будемо васпитавали нова покољења. —

Флобер је рекао, да живот треба да буде васпи"тање без прекида, да се мора све научити, почев од говорења па до умирања Ако се остави случају, ово дуго васпитање скреће на сваком кораку у страну. Сами родитељи немају, већином, јаснога појма о сврси васпитања, нарочито докле су деца још нејака, Који се морални идеал препоручује деци у већини породица» Да не вичу мнсго, да не мећу прст у уста, да не једу за столом прстима, да се не брљају по барицама итд. Да буду пристојна, као што се каже. За многе ропитеље значи пристојно дете, да буде мала лутка, која се не сме мрднути, докле се не повуче за конац; оно треба да има руке, а ништа да не такне; очи, а ништа да не по-

~

%) бтуал, Едивавол еђ Нетеане, Рашз 1892 уштвљ | 50