Učitelj

ЗАБАВА И ПОУКА 805

(тед,< или духовне и световне песме „те године штампане.“ И наслов вашег листа треба да буде црвен и црн, као у календару ; то дејствује! и да гласи од прилике овако: искрени и искусни швајцарски гласник, који на прост начин прича шта се догодило у драгој отаџбини и шта осим тога раде у свету мудри људи и луде.“

Песталоци стајаше неко време незадовољан ; тада рече с болом и са сузом у оку: „до сад сам био уобразио, да. знам шта је народно осећање и народни правац, и други људи који су читали мој спис „епћага папа Сбемтид«“, веровали су то исто. Али сад видим, да нисам умео говорити у народном духу, а они који су ми одобравали још мање су то разумели. Ја нисам ништа, баш ништа.“ Чоке је сад био у двоумици, да ли је он ово рекао у збиљи или иронији и да ли је сумњао о својој вредности или то беше увређено самољубље, али беше му жао, што је увредио поштованог човека. Зато му рече: немојте рђаво да разумете мене, а тако исто и себе. Ваш „Шепћага чипа Сегтад <«< је вештачко дело, коме нема ништа сличнога у немачкој литератури, али — то није књига за народ; и зато она није у рукама народа. Ја сам је налавио у многим варошким библиотекама, али је нисам наишао ни у једној сељачкој колиби. То је чиста и верна слика народа, његова осећања, његовог начина мишљења и нарави; то је дело у духу и животу сеоског народа и говори с пријатном простотом, особито у првом делу, који ја држим за најбољи у целом делу. Али цело дело није за народ, већ _за свакога, који хоће да продре дубоким погледом у биће пи живот народа, да би боље упознао људе.“

„Док сам ја то и томе слично говорио“, прича Чоке, одаше Песталоци немирно по соби; за тим се нагло окрену к мени, загрли ме и потражи мојепријатељство. Од овога, тренутка беше утврђено за цео живот и ми се поздравимо братским Ти. Он се сад и сам шалио с нама о идеји народног листа по моме плану и у друштву с Геснером

.