Učitelj

школско КРЕТАЊЕ У СВЕТУ 7219

је она постала краљевином. До душе, има се још много година радити на том пољу овде, а чему је један од главних узрока и малени буџет, који је одређен министарству просвете на основне школе. (Од прилике 36,000.000 дин.)

Поред тога, и учитељи су врло влабо плаћени, а и у многим школама фали оно, што је неопходно нужно за наставу. Но на жалост, поред свих строгих закона, сељаци шиљу своју децу у школу веома ретко. Први закон о обавезној настави, био је Пијемонтски касати--— закон од године 1859; поред свега тога, што је овај закон досада много пута дотериван, остале ву у главноме основе првога. Све школе подељене су на ове три групе: на основне, секундарне, (средње школе) и на послетку на универзитете. Трошак око прво неведене (основно) подмирују општине; већи број универзитета издржава држава, но има их и приватних. Секундарне су школе већином све државне, и њих деле на две групе: хуманитарну гимназију и реалну. На ове гимнасије обраћа се особита пажња, оне се састоје из осам разреда. Првих пет разреда, називају овде «епппазјо» а остали три «11260» У целој држави имаде 159 државних хуманитарних гимназија. Главни предмети на њима јесу ови: Латински и Талијански језик, Историја, Географија, Фи лозофија и Грчки. Од пре три године, уведено је предавање и Француског језика. По новом плану, биће заведено предавање и Немачког језика. Основне школе, делу се на пет разреда. У први разред примају се деца почевши од 7 године. Цо свршетку истеи по положеном пријамном испиту, примају се ученици у гимназију или реалку. Већина универзитета имају све Факултеге. (Правни, Филозофски, Медецински и Технички). Њ

ОСНОВНЕ школе у ВЕЛИКОЈ војводини ЛУКСЕНБУРШКОЈ

Директор учит. школе у Бове-у, Е. Мифе[ебћ, штампао је у Берив рбдадодљаџе (св. за август, септембар и октобар 1897 год.) чланак о стању основне наставе у Луксен- бургу. Из тог чланка ми ћемо у изводу извести све чињенице, које би биле интересантне за познавање просветних односа у тој државици. Рефлексије шиичеве и његова упоређења између луксенбуршких и Француских просветних установа и уредаба ми ћемо изоставити, јер не расветљују ни у колико само питање, постављено у наслову овога чланка. Што се српских школа тиче, нема много сличности између наших и луксенбуршких школа ни по програмима, ни по положају и плати наставничкој, ни по уређењу надзора, па ни општем духу наставном. Шта више, у Луксенбургу настава је под јаким утицајем свештенства; религиска настава заузима врло много места, "а велики део наставница припада свештеном реду, као и управитељ и упра-_ витељка учит. школа. Еписком води главну реч у сталном одбору за наставу, а и у појединим локалним одборима свештеници су чланови. У нас је поштовање религије велико; њено место је у осн,. школи почасно, али свештеници немају непосредног удела у извођењу наставе. Наравно да српска црква и нема оне специјалне тежње васпитне, која би је гонила на борбу са световним духом васпитања, као што је то случај 6 католичком црквом.

Отуда се у нас није ни покушало ништа, што би дало места ма каквом су-