Učitelj

152 : РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

водили та имена с варварског латинског на тачнији језик пророка новога времена — хуманисти. Савршено су били заборављени савети Цицерона и Квинтилијана, 0 лепом понашању према деци, и о штети од телесних казна.

Историја школа средњега века пуна је сведочанстава најгрубљег зверског понашања са ђацима. И та страхотна система, која је много младежи до гроба довела, претварајући способну децу у идиоте, у најсрећнијим случајевима давала је до очајања жалосне резултате.

Како Сперански каже, у сасвим повољним условима, на једно учење механичког читања и почетничког писања, могло је отићи по три године. И при свем том мало је било деце која су могла бити способна да савладају тешкоће у томе обучувању. Јошу ХУП веку, дакле два века после проналаска штампе, која је много олакшала, посао почетног учења, било је доста случајева да су држали ученике, годину дана на проби, па их отпуштали као неспособне за учење. Само младићи с прекрасном природном памећђу и великом

трпељивошћу, могли су савладати ону прву задаћу коју им је став-

љала школа.

Још је ништавније резултате давало учење граматике, Један талијански калуђер, у почетку ХЛ века, каже: „Девет година ја сам учио граматику, и све сам био и остао — ђак! Мој деда водио ме са собом по многим градовима Француске и Ломбардије ради учења граматике. И то моје знање стало га је око 2000 дуката, што је он плаћао мојим вајним учитељима“.

Сасвим је појамно што су — при овим за нас невероватним мукама које су пратиле средњевековно учење — више класе већином великодушно уступале учена попришта деци средње и ниже класе.

(НАСТАВИЋЕ ОСЕ)

УЧИТЕЉИ И УЧИТЕЉИЦЕ У НЕМАЧКОЈ

С великим. покретом народног живота у Пруској у почетку овога века, тесно је везано и име великог швајцарског педагога, Песталоција, чију је стопедесетогодишњицу дана рођења топло отпразновала сва цивилизована Европа. Ваља имати на уму положај Пруске у то време, да би како ваља могли оценити сва старања државе и друштва о народном образовању. Пруска је тада висила, на крају своје пропасти, — јер њено финансиско стање било је тако да она није знала како да скупи од народа најнужнији новац за

у