Učitelj

871 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Ево како Песталоције прича о силном утицају „Емила«: „Чим се појавио Русовљев „Емил“' моје осећање било је доведено до ентузијазма том непрактичном а фантастичном књигом; сравнио сам оно васпитање које сам добио у скромној соби моје мајке а после и у школи, с оним што је предлагао и тражио Русо за васпитање својега Емила. Домаће и друштвено васпитање целог света и свих сталежа учинило ми се савршено покварено, и могли би наћи себи лека само у општем спасоносном средству великих идеја Русовљевих«. Песталоције се није од једном решио да се посвети васпитању. У почетку он се занимао јуриспруденцијом, мислио јео реформама којима би се помогло бедним људима и завести на земљи справедљивост. да тим је хтео помагати људима саветом и примером као сеоски домаћин, али у брзо се уверио, да се истинска помоћ народа састоји у његовом васпитању.

Ако прочитамо све афоризме Песталоцијеве, ми нећемо тамо наћи готово ничега што нису много раније казали Коменски и Русо; ну Песталоције, уносећи у свој рад толико непоколебљивог убеђења _ и вере; толико ватрене, безграничне и самопрегореване преданости к народном образовању; толико љубави према деци, особито несрећној и сиротој, не гледајући на своју непрактичност, тако је много сувременика задобио, како то ни један од педагога, ни раније, није могао учинити. „Све за друге, а ништа за себе.“ „Отац сиротиње.“ уСпаситељ бедних.“ „Васпитач човечанства“, то су речи које су изразене на његовом споменику. И оне, исказујући гледишта Песталоцијева, у исто време показују и у чему се састоји тајна његова. успеха. Ето његових главнијих афоризама: |

уСви су људи по природи својој једнаки и имају један пут за | достижење свога опредељења. Природне способмости свију и свакога треба да буду развијене до праве мудрости човечанске. У том. се и састоји опште човечанско образовање, и оно треба да пред-. ходи сваком специјалном и сталешком образовању.“

„Народно образовање је основа народног благостања“.

»Сособности и природни ААроНИ развијају се и расту помоћу. вежбања.“

уДуховне силе детета не треба одмамљивати у далека туђа, пространства, пре него што су оне ојачале и 08 вежбајући се на ближем, околном и отачественом.“

' Русовљев „Емил» је спив у коме је он изложио своје мисли о васпитању +

__ опште п применио их на замишљеног васпитаника, Емила. Од Русовљевог Емила треба, разликовати књигу: «„Емило деветнаестог века.» -