Učitelj

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ НАШЕГ ШКОЛОВАЊА 887

родног урађено, и коликом је подпором и шчедротом књажеском иста струка подпоможена, не може пропустити, да напредовање ово у Просвјешченију народном не сообшчи и магистратима, а преко ови п цјелому народу Орбскому, да би и он знао, колико се изображенију његовом Светљејши Књаз труди, и колико таково својом собственостију подпомаже.

Још љетос постављено је попечитељство Просвјешченија. Ово је добило од Светљејшег Књаза тај налог, да се свим могућим силама стара о узвишенију изображенија младежи Србске. По овому је оно и настало одма струку школску у бољи ред дововодити, и да би младеж наша, која је до саде само гимназијалне науке слушати имала, и веће науке слушати и тим себе боље усовершенствовати могла, представи оно Књазу, да Гимназију на степен Лицеума узвиси, и тако младежи србској поље к вишим наукама отвори. Светљејши Књаз то одма одобри. Но будући да је исдржаније Лицеума са повећим трошковима скопчано, то се је запело за тим, од куд ће се ти трошкови застирати. У кассу народњу, и онако многим народним трошковима обремењену није се тело радо дирати. Понечитељство Просвјешченија и випшше комисија Овјетљејшим Књазем ради совјетованија о томе одређиване давале су мњенија, да се један Фонд на тај конац скупи, и тај по-већој части да, буде из добровољни прилога, осим њеки други Правитељством на то уступљени извора. Но премда су мњенија ова имала своје мјесто, ничим мање није се могло сада одма њима ползовати, што к собранију таковог Фонда треба више времена, а трошити треба одма. Трајућем совјешчанију о томе дошло се је и на то, од куд ће се Богословија издржавати, а од куд и сиротни добро учећи се младићи;

Док су се истраживали о тому начини н средства, прекине Светљејши Књаз наједанпут сва о тому старања. По урођеном сирјеч мплосердију свом, и отеческој жељи, видети час пре младеж Србску на степену вилшег изображенија, рјеши се благоутробно, са собственним имањем својим спасителној цјели овој у помоћ притећи, и тако опредјели 60.000 Фор. сребра препоручивши Попечителству, да оно од овог Митрова дне сваке године по 10.000 Фор. сребра из приватне кассе књажеске прима и употребљује 1.) на плату проФесора при Лицеуму и Богословији; 2.) на распрострањеније преподаваеми предмета и умноженије професора при Лицеуму; 9.) на давање подпоре у новцу ученицима имајућим добра дарованија к' наукама а неимајућим чим издржавати се; 4.) на набавленије физикални инструмента, 4) на умноженије библиотеке, и 6.) на остале

7 школске потребе, и тако 6 година сирјеч, до Митрова дне 1844 го-