Učitelj

школско КРЕТАЊЕ У СВЕТУ 899

ричка заједничка скупштина). Зарад тога слушаоци првог часа чине скупштину а слушаоци другог — сенат. При том се обрађују различна питања, која су од важности за цео североамерички народ, и то у облику законских предлога, ови се по том надлежно предају и о њима се дебатује према свима парламентарним правилима. За послове државе и вароши Њујорка избира се, да о њима вбћа, једна слично организована државна скупштина (Аззетфју ог ће бга(е), односно један варошки одбор.

Учитељски колеж (Теасћега Сојеге) у Њујорку саставни део универзптета Колумбије. Од половине Јануара спојен јес универзитетом Колумбија учитељски колеж, који ће од сад бити самоотална школа ва педагогију. Овај колеж се неких шест година борпо за своју независност, по том је био неких пет година придат универзитету Колумбија, а сад је постао управо „Факултет“ на универзитету и имаће исти ранг с правничким и медецинским Факултетом, као и с рударском школом.

Државна школа у Њујорку за сталне бегунце од школе. Као што варош Њујор има нарочиту школу за децу, која имају обичај, да стално беже од школе, тако ће и држава Њујорк добити такав завод, У њ ће се примати деца од 8—16 година но тако. ако још нису учинила какво злочинство. Ако би пак ово био случај, то ће се она предавати познатој школи за поправљање (КеГогтатогу Бећоој.

Новинарски „факултете на универзитету у Чикагу. — Иницијативом познатог петролеумског краља Рокфелера опет се покушава, да се подигне на унпверзитету у Чикаку један новинарски »факултет.“ Један немачки педагошки часопис напомиње, да сепу Немачкој признаје потреба научног образовања за новинаре, те су па неким универзитетима већ учињене припреме, да се да могућности младим људима, који би се хтели одати овој струци, да се дубље образују. Само у Немачкој нико не желп, да се те студије дигну на ступањ факултетских, пошто би то могло произвести поделу универзитета на безброј специјалних школа.

Чиле. Један Немац извештава овако о данашњем стању швајцарског сиротињског дома „Провибење“ код Трегуана у Чилу: пре 7 година беше дошао у Чиле из Швајцарске протестантски попа Арнолд Лајтвилер као путнички беседник и учитељ. За 4 године путовао је по земљи. Тада смисли, да подигне удесно прибежиште за сирочад, чији су родитељи помрли у овој земљи. Нешто својим имањем, нешто помоћу из старе отаџбине, нешто малим прилозима из Чила, тек он подигне једну пространу куђу за овај циљ. Сад се у њој налази 40 сиротана из 37 деце, чији су родитељи без средстава. 25 од њих су пореклом Немци. Настава се врло брижљиво изводи.