Učitelj

902. ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ У СВЕТУ

Професор Џаскал почиње указујући, да управо у овој години (светковина је била у Децембру пр. год.) универзитети и друге више школе показују опадање, какви можда никад раније нису показивала. Кривица за то је до ђака и ученика, који би хтели да се мешају у политику, па онда и до професора, који у великом ороју теже за каквим седиштем у парламенту. Али он мисли, да би се услед једне врсте атавизма многе махне садашњости нашле барем у почецима и у прошлости. И у прошлости су ђаци долазили у слушаонице с намером, да виком прекину предавање; у Павији долазили су ђаци чак с маскама и с музичким инструментима; у Пизи су ђаци, да би ускорили почетак ферија, отимали професору рукопис и после Ферија му опет продавали за једну Форинту. Ђаци су крали, нападали на куће, одводили девојке, убијали. Професоре су плаћали ђаци, при чему се особита трговина водила, кад је требало имати. ученика и доћи до новаца; прогесори су и новац ученицима позајмљивали, па је то било и са свим зеленашки. Кад су _ доцније почеле професоре плаћати општине, они су смањили број наставних часова и продавали академијске дипломе. Тако је у Болоњи неки Но јиђи Магни био у 10. години живота доктор медецине, а у !2 години | професор логике! Послужитељи имађаху дужност пазити, да ли про-/ фесори држе предавања. Књижевни и научни диспути изметаху се у личне свађе и зађевице. Универзитети имађаху и раније својих махна, али политика је била тада са свим искључена, политичких страсти није било. Од прошлости беседник се обраћа садашњости и мпсли, да ако је и за коју установу опасна самосталност, то је за универзитет. За ово тврђење он наводи разне доказе и прилодаје, да се невоље. данашњег универзитета оснивају на двојаким узроцима: на слободи ђака, да походе или не походе предавања и На слободи доцената да предавања читају или не. Шта више, за многе од ових последњих као да њихов чин служи само као реклама, те да увећају своје дохотке као лекари или адвокати. Нека се при том узме у обзир, вели говорник, да професори, чим су посланици или сенатори, сматрају“ за оправдано, да избегну академијске дужности п да се на тај начин већ свуда осуђени универзитетски одмор још више увеђава.

ж

Махне у народној школи. Министар просвете израђује један законски предлог, којим смера поправити бар неке махне, које је из. нашао генерглни директор основне наставе. Према извештају овога последњег има од прилике двадесет хиљада учионица у приличном , стању, али око тридесет хиљада учионица не заслужују никако да се назову учионицама — толико су рђаве. Питање: је сад, да ли ће се и како поједине општине приморати, да се више и боље брину за своје школе. Свакако стање талијанских учионица за основне школе је врло рђаво. Један школски надзорник тврди, да су често општине највећи непријатељи основне школе. Општинске п политичке партијске борбе толико много апсорбују јавно интересовање, да се при том на школу са свим заборавља. Кад се појави надзорник, месне власти нађу сто начпна, да избегну сусрет,о њим, нити хоће