Učitelj

НСИХОЛОШКА АНАЛИЗА 441

Но ми не можемо тако поступати са сваким унутрашњим стањем, на пример с нашим осећањима ми нисмо у стању извршивати тај акт, и те психичке појаве остају вазда само унутрашњим субјективним стањем.

На првом ступњу нашег психичког живота овај представља хаотичну смесу евију елемената, субјективних и објективних. У свести детета од једне до две године, може се још констатовати то стање неразлучности. ' Дете још не уме да разликује своје тело од спољних предмета; појам својега „ја“: као нешто противно спољнем свету што га огружује, још се није израдио, «веколик даљи душевни детињи развитак пропраћа се међу осталим тим процесом поступног дисеренцирања и дељења унутрашњег стања свести на она, која не односе на нешто спољашње и она, која не зависе од спољашњих промена и која стално прате сазнање (евест). Као први корак у томе процесу унутрашњег развитка првог сазнања треба неоспорно сма. трати поделу на субјекат и објекат. Као што Минстерберг умесно примећује, погрешно је узимати за основу свести таку звојну његову организацију, која се појављује већ као стање извесног степена развитка. Лако је себи представити тако душевно стање, како има места код деце, када ми подносимо различна осећања, када знамо нешто, ми још не убрајамо та стања ни у себе, ни у спољну околину, када се и сама подела наше свести на таке две По ИМ. прстив положне једна другој, још није свршила у нашем сазнању. То рашчињавање као и цео ток развитка, и сва доцнија организација првобитно хаотичког и нераздвојног сазнања, свршава се под утицајем двеју погодаба — унутрашњих, психолошких, који се састоје у особинама различних класа појава свести и спољашњих, који се одређују опитом то јест, сеобивама снољашњег света.

Сва тегоба тога питања, то јест, лежи у томе, шта услед нераздвојне свезе унутрашњих, пеихолошких погодаба са спољашњим готово је немогућно непосредно определити, каква је улога унутрашњег, пеихолошког, и спољашњег, опитног елемента. И како својства спољашњих појава постају приступна за нас само преламајући се путем унутрашњет, психолошког Фактора, то код нас увек преовлађује наклоност приписивати главну улогу у подели свести унутрашњем, психолошком процесу. Тим се само и може објаснити зашто је данас тако мало разрађена улога спољашње средине у процесу поделе свести.

Поделу свести на субјективну и објективну Вунт сматра као процес каснијег постанка, док та подела чини у етвари први корак у развитку свести. И већ се с тим првим кораком морају у свести

појавити и оштро оделити основне црте обе области — субјективнога и