Učitelj

528 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ та 0 —_-— _ 0444: А

терији и супстанцији у природи, док нам осећања дају градиво за становишта на суштину унутрашњег света и на природу наше свести. Појам о впољашњој реалности израђује се из представа, појам лак о психичној супстанцији ствара се поглавито из наших суђења. 0 општем карактеру осећања.

Да то објаснимо.

У представама нарочито елементарним готово осуствује субјективна боја: првобитна, неразвијена мисао готово не подозрева суб-

· јективни карактер представе и прима слике за саме предмете. По-

четно сазнање човеково готово не подозрева само себе и види само предмете. Истом доцвија анализа, путем упоређивања с другим људима, убеђује нас посредне у субјективност наших предетава. Може се рећи, да је у представама свест скривена од нас иза спољашње реалности. Ми пројецирамо цео пеихички процес ван нас, не остављајући ништа на свој део. С тога и субјективан карактер представа. и осећања, њихова, својства у свести, измичу од нас, нарочито на нижим ступњевима мисли. Ми тек доцније, и то посредним путем, добијамо неку могућност да судимо о особинама представа, као унутрашњих објеката у свести. Ето зашто при изради појма и гледишта у нама, на природу нашег друштвеног живота представе и осећања не играју готово никакву улогу.

За осећања све се то склапа са свим другојачије. Пошто она нису спојена са спољашњим условима и средином, то већ само по томе морамо их убројати у саме себе. На деци можемо се уверити да још пре него што се ствара, потпуно представа о својој личности, 0 своме „ја“, осећање пријатног и непријатног не убројава, се помоћу свести у спољашњи свет, већ у своју особу, која се такођер разматра објективно као нешто туђе. Дете вели: „мене боли“. Осуствосваке свезе међу осећањима и спољашњим светом јесте само један од узрока и то са свим одречног и при том узрока који чисто одриче то да ми наша осећања 1. не проносимо на спољашњи свет и 2. да

_ми у њима видимо особиту реалност, која нема ничега заједничког

са спољашњом, материјалном.

Постоји још позитивна основа. за постанак те особите необјективне врсте реалности — то су она органска, то јест, телесна, која. прате осећања и која условљавају, да ми пројецирамо осећања у унутрашњости нашег тела. Када пак представа о нашем телу потпуно сазри, тада се и осећања, показују као затворена у тај оквир и на тај начин ствара се позитивна основа за субјективности осе-. ћања, које се већ свезују св нашим „ја“ и оштро противетављају спољашњој реалности, · 5