Učitelj

470

зеквенцама не само моралне већ и абнормалне појаве душевног живота. Ретко ће се наћи дечја природа која је у сваком погледу нормална. На ова абнормална стања која стоје између здравља и душевне слабости треба особиту пажњу обратити. Психијатор Кох вели о томе: „Васпитач и учитељ могли би унети благослов у понеку породицу, могли би ублажити понеку патњу као и сачувати од понеког зла, кад би се они занимали са психопатолошком децом. Они би привидну непристојност и леност понекога детета као и саму зловољност и особеност или и сјајан дар или многообећавајући таленат друкчије него до сад ценили и схватали. |

Психологија нас учи да поред образовања душевног живота спада у најбитније задатке васпитања и нега тела. Душа је везана за тело као за свога носиоца. Између душе и тела постоји непрекидно узајамно дејство. Сви су пси: холошки процеси проузроковани и праћени материјалним појавама, радњом чулних органа и нервног система. Ништа се не доживљује у нашој свести вели Вунт што неби имало подлоге у одређеним физиолошким појавама. С тога образовање душе и прогрес у њеном развићу може само тада успевати када је цело тело потпуно здраво. Телесно је здравље услов за душевно здравље, а обоје заједно услов за постигнуће највишег васпитног задатка.

Ми смо на крају и надамо се да смо доказали да је Педагогика условљена етичким и психолошким принципима, она је примењена Етика у погледу на највиши васпитни циљ а примењена Психологија с погледом на њена средства. Из тога излази да се Педагогика не сме никад поставити на земљиште саме емпирије и праксе. Само кад Педагогика постоји на сигурним фундаментима истинске теорије и кад кроз њу провејава научно-практични дух — може успевати.

Желети је да ово познавање дубоко продре у свест сваког васпитача, желети је да васпитачи што поузданије и усрдније схватају у овом смислу задатак Педагогике и да га извршују с правом уметношћу. Тако ће они делом допринети да се велика тајна усавршавања човечје природе, која се крије у васпитању, јасније открије и да се васпитање доведе у онај облик који одговара човечанству. (Кант).

Прев. Д. Стојнић, учитељ.