Učitelj

299

Наслова правог нема, него у предговору на крају стоји потписано: одани слуга Сава Лазаревич цесаро-крал. и Високослав. Илирическија дворнија Депутации преводчик.

Аноним. Катихтисие мали, или сокрашченоје правоставноје исповједаније греческаго неунитскаго закона, во употреб. неунит. Славено-сербскија јуности сочинен, и от неунитскаго синода потвержден с дозв. правителствујушчих. Вијена 1774. Код Курцбека. 8". 329 стр.

Такав исти напис и на немачком језику.

Лазаревић Сава. Начало ученија, тотјалшчим учи сја книг писмени њемецкими, с малими потребними наставленијами, их не мошчију возможно, отрока в кратком времени обучити њемецкаго јазика писанија совершено читати и нужднејшија вешчи именовати, и тако их к разумјенију малих разговоров привести. Вијена, при Јос. от Курцбек 1774 4% 185 стр.

Књижица ова штампана је о трошку дворског агента при угарској дворској канцеларији Јосифа Керестурије и има покрај упутства за читање нешто из катихизма, мали речник (етра (6 — 150), и 16 поздрава за вежбање немачки и српски. Као да је писац (вели Добровски) неко руско дело само за Србе преписао. Шаф. 376.

Ове две књиге Саве Лазаревића, као да се тичу једне исте књиге. Прво сам видио сам, а друго сам извадио из Шафарика. Не смотрих у коректури ове наличности, те је тако остало.

Аноним. Началное ученив человјеком тошјашчим учитисја елавенскому чтенију напечатаное. С дозвол. правителствујушчих. Вијена 1774. При Јос. Курцбек, типографје восточном придворном. Па

Ово је буквар, али поред словенских имају и грчка писмена и више од половине хвата немачки буквар, коме је напис: Началное учение немецкому чтенију. Штампан је цркв. словима.

Орфелин, Зах. Первое учениг хотјашчим учила сја книг писемени славенскими, називаемое буквар, с многими полезними и

" потребними наставленијами, по которими возможно в кратком вре-

мени отрока нетокмо церковнија, но и гражданскија славенскаго јазика писанија совершено читати обучити ит,д.... ниње первјее ради употребленија сербскаго јуношества издан. Венеција (1776.) 8", 96 стр. Од Зах. Орфелина (Хорањи Ш. 706.).

Ово је без сумње онај исти велики буквар од године 1798. који спомиње Добровски у својој књизи З1оуапка 1. 221., Соларић каже да је исти „Дјелце важно немање наставником, него начинателем.“ Уз ове Шафарикове напомене (стр. 363.) Ст. Новаковић упућује читаоца у Вукову књигу „Писма Платону Атанацковићу прав. владици Будимскоме о срп. правопису Беч 1845.“ стр. 54. и даље у напомени под 24. одакле ће видети, да се овим букваром управо почело уводити и утврђивати руско-словенско читање у нашу цркву и књижевност заједно са гдекојим називима и речима.