Učitelj

66 УЧИТЕЉ

читанка није спремана, па је непотребио за једну нсту сврху узети: „У туђини се браћа познала“, „Град Коњиц“ и песму „Алија“. У „Ловћену“ од Љ. П. Ненадовића каже се: „.. прва стопа (путникова) црногорске земље, на коју стане, то је камен од Ловћена“, а то није истина осем ако је Црна Гора и Ловћен један простор. — „Нови Синђелићи“ добили су много места (пуних 11 страна), а то је свакојако много, нарочито кад се има на уму сличност бораба. Чланци су иначе лепо обрађени. — При раду ће се опазити још по која грешка у осталим чланцима али свакојако незнатна.

Чланци о здрављу, од Др. М. Јовановића — Батута, пословице, питалице, записи добри су, само би било боље поређати пословице по значењу него по азбучном реду.

Језик. Стил је у овој читанци ни сувише лак нити пак сувише тежак. Мисли су изражаване следствено, течно, довољно разумљиво и логично. Нема детињског ачења, а нема ни високоучености. Уопште на говор је обраћено доста пажње, и успех је и у томе · постигнут. Ово примедаба што ћу изнети мислим да ће се примити искрено и да ће се учинити поправке, па ће се и друге овде напоменуте — пронаћи и поправити. Наћи ће се по нека противуречност или нејасност као н. пр. на стр. 100. каже се да је после пшеничног најбољи кукурузни хлеб, а одмах за тим „а овсени, проја и хељда служе за невољу.“ И ако се овде мисли на просо ипак ће бити пометње, јер је друго проја а друго сишна проја. — Стр. 107. „До гола тела носи се наше платно,“ питаће_ се ко: чије је то платно Ако је „српско“ онда свуд то не важи. — Стр. 128. „...а седми дан одмор Господу Богу швојему“ — не зна се ко да се одмара, човек или Бог. — Стр. 151. у ставу о вуку вели се: „Тада је он веома опасан, јер је готов напасти и човека, особито кад их има повише у друштву.“ Овде само по доброј вољи може се мислити да се мисли на: више вукова, иначе значи: више људи, а онда тврђење није истинито. -— Стр. 152. „јер Бог им није дао памети као човеку“ — (животињама). Мени се чини да и животиње имају памети само им Бог није дао разума; памет и разум није једно исто. — Доста су ови примери да покажу како има таквих погрешака и да треба доцније још пажљивости употребити, па да их не буде.

Да видимо граматичке грешке у овој читанци. Њих има повише, и ја ћу навести само неколико примера ради. Има германизама, н. пр. „Деца требају и више“ (стр. 127.. Има кованих речи, н. пр. „занова“ (стр. 127. и 129.), „кокошињац“ (стр. 150.),