Učitelj

156 УЧИТЕЉ

време из те основе извести новији, дубљи живот. — Један је Немац рекао у својој књизи: „човечност као религија“.

„Живети значи: радити, значи развијати се. Ако је наш живот живот истине (тј. ако се живи за то да се ради, ствара, а не да се ужива), онда нећемо моћи проспавати тај живот, не можемо га проћердати, онако несмислено насути, већ ћемо вазда бити у школи, наши ће нам живот износити непрестано нова питања, нове загонетке, нове задатке, многа нова искуства“.

(Наставиће се)

Шта је допринео Пав Топстој решавању питања

о васпитању и образовању — И. Горбунов-—Посадов —

Б

„Рађа се зора нове, слободне педагогије и рађа се са истока. Идеја о слободној школи ако није у првом реду руска идеја, оно је у великој мери руска идеја“ , — пише познати педагог Капћерев у свом скорашњем чланку „Слободна школа“.

И прва зрака тога сунца новога живота, које изгрева над децом човечанства, синула је скоро пре пола столећа у руској забати, у Јасној Пољани, осветливши са необичном снагом таму, која је царовала над дечјом душом под фирмама „просвета и васпитање“ и јасно указавши пут како да се из ње деца ослободе.

Велико питање о васпитавању обраћало је на себе пажњу Толстојеву још кад је дете био. Још у детињству су оштрина, бол и огромна важност тога питања узнемиравали тада полусвесну мисао тога човека, који је већ у најранијој младости својој мишљу и осећањем дубоко проницао у основе човекова живота. Читајући Толстојево „Детињство, Дечаштво и Младост“ ми осећамо, како је ванредно осетљиво примила и на свој начин, још у пола свесно, аналисала атмосферу тадашњег васпитавања душа малише Толстоја — душа која је већ тада пуштала клице дубоког поимања живота. Доцније видимо, по последњим главама те генијалне књиге 0 дечјој души, какав се посао анализе основних питања душе, која су стајала у тесном односу са васпитањем, вршио у младићу Толстоју,

који је тада читао Русовљева „Емила“ и који је маштао да носи