Učitelj

448 МЕЧНИ ТЕНОР

|| разред. И у овом разреду прво се врши упознавање свих бројева (од 100—1000), прво по стотинама, па по десетицама и па се тек онда прелази на рачунске радње; прво рад са самим стотинама у све 4 рачунске радње па онда у стотичним групама поступно са по две рачунске радње наизменично по истоме реду као и у П разреду.

ЈУ разред. И овде се прво врши упознавање бројева (прво до 10.000, па до 100.000 и 1,000.000) па се онда прелази на рачунске радње; поступак као у Ш разреду.

Обрада рачунске наставе

Као што постоји разлика у погледу распореда рачунског градива, тако исто постоји разлика и у обради тога градива.

Већина наставника пошто упознају ученике са количинама почињу предавање са радом на очигледним средствима (рачунаљци), па прелазе на усмено рачунање с голим бројевима, за тим на примере из живота и завршују се писменим рачунањем. Ово се не може узети као рђаво али је практичније поступити овако. У почетку

године упознати ученике са количинама — бројевима, па онда поступно прелазити на рад на тим бројевима. Појимање бројева у млађим разредима вршити очигледно а појимање већих бројева уочава се речима или символичким знацима. Ток предавања при изучавању бројних односа да буде овај:

1. Рад са стварним задацима на очигледним средствима (рачунаљци). Не задавати — као што се обично чини — да ученик на рачунаљци израчуна колико је 3 куглице и 6 куглица, или колико

је 27 куглица и 34 куглице, него задати неки стварни задатак који ће се израдити очигледно на рачунаљци, Нпр. Човек неки у једној њиви накосио је 25 крстина жита (ђак одваја 26 куглица на рачунаљци) а у другој 34 крстине, (ђак испод тога одваја 34 куглице) колико је у обе њиве накосио житар —

Да се не би деца више интересовала за предмет него за број треба у стварним задацима узимати обичне свакидашње предмете и претходно обрадити стварну област из које ће се задавати задаци. Дакле увек је боље питати децу колико је 5 пера и 1 перо (да израчунају то на рачунаљци) него колико је 5 куглица и 1 куглица2. (Овај ступањ отпада код рада са већим бројевима).

2. Рад са стварним задацима без очигледних средстава —