Učitelj

ми болни | 419

ВЕРСКО ОДУШЕВЉЕЊЕ.

Д-р Шушце: Први захтев од васпитача хришћанског подмлатка јесте захтев вере. Срећан је онај, који с апостолом Џавлом може исповедити: „не морамо се ни у каквој другој светости или

семену које се чевеку додељује, тако осећати срећни, без имена Исуса Христа“.

Другл је захтев по важности једнак првоме, а тај је љубав ка Христу. Ако је хришћански учитељ испуњен љубављу према, своме Откупиоцу, он ће и у ученицима ту исту љубав оживети. Ако си кадар на питање Оног Који познаје сва срца: „волеш ли ме“ одговорити: „волем, Господе, ти знаш да те волем“, онда ти тек припада позив: „паси овце моје“. Где.је вера и љубав, томе је и верност, она верност, која у својој смирености никада не сматра, да је довољно урадила у служби Божјој, а лозинка јој је: „ако смо и много урадили -— с Божјом помоћу смо урадили“.

Баур : (Васлитач). Тек ако има хришћански идеал, васпитач ће у стању бити, да има на уму оно што је главно, поред разноликих задатака и обавеза, и волеће свој позив, без обзира на све спољашње и унутрашње сметње. Љубав је код њега спојена са надом, да му Бог даје снагу у његовом раду, који ће извршити надом у њега, у чије је име и отпочео свој рад, а та га нада привикава на стрпљење, помаже му да наставља свој рад, да не клоне духом, ако му не пође тако брзо, као што је мислио. Са стрпљењем је у вези и смиреност, која се такође у Бога нада, у његову помоћ. Ту се има на уму, да, макар како добро човек ограђивао буде своје поље, макар како га посејао — опет благослов од Бога долази.

Искуством се стално доказује колико је важно кад васпитач предаје свом ученику еванђелске истине с оном убедљивошћу, коју је на самом себи пскусио и када морална правила, са којима се дете васпитава, он лично преживљује.

= =

Признајући хришћанско обучавање за основ васпитању, пре-

краћује се сујеверно убеђење у непогрешивост апстрактних теорија и метода.

Вилман : (радакик ај Видиповјећте) „Почетак је премудрости страх Божји“ (притч. 9,10) — ова изрека науке Божје у исто је време закључни извод, уз који долази и размишљање о умном благу васпитања. Уз тесну везу цељи образовања са религијске тачке гледишта, сагласно унутрашњем смислу горње изреке, сви важни мотиви образовања постају сасвим разумљиви и говоре уму Јасно и убедљиво, те се добива правилно мерило њихове праве вредности, а тако исто и праве њихове примене.