Učitelj

488 У Рив Љ

Сад имамо да видимо шта Декарт подразумева под (мојим) ја. Аутор, као што смо видели, каже, да ја значи исто шго и непосредна свест у коју спадају сви свесни садржаји.: Декарт не тако већ: „Знам да постојим и питам шта је то ја, за које знам да постоји“ Сасвим је извесно, да знање о овоме, кад се узме.у том смислу, не зависи од оних ствари, за које још не знам да постоје и стога ни од чега, што ја уобразиљом измислим...“ „Ја сам ствар која мисли, т.ј. сумња, потврђује, одриче, нешто зна, много не зна, хоће, неће, представља (имагинацијом) и осећа; али, као што сам раније приметио, и ако све то што осећам (опажам) и представљам није можда ништа изван мене, ипак они начини мишњења, које називам чулима и представама, у колико се онб сматрају као начини лалшљења, сигурно јесу, постоје у мени (сигуран сам да су у мени“). (Моу1 тае ехтађеге, диаето д!ш5 зџп еоо Ше дпет по: сега тиши ез6 ћијиз 516 ртаесјве зри поб ата поп репдеге ађ Из дпае ехјафете попаши поз!: поп је ш ађ 5 ша, диае Низотаболе е поо..)3 „Ето зшп тез совбћалз, 14 езђ даађнаплз, аШтпапз, песапа, рапса шњеШсепа, тишЊћа 1рпотап5, уојерз, појепз, Ппаоттапз ебаш еђ зепбеп5; 6 епша гпђе апшпадуетћ, дапатоуја Ша диае зепшо уе] шпаспог ехјг те Гогђаззе И ви, Шов |фатлеп сосбћапа! тодов, диов зепзиз ећ шаопанопез арреПо, апабепиз соолапа ашдат тоф фапбшт зип6, пп те «55 шп сетћи5“3 А шта каже аутор; „Баш кад би се узело, да спољних објеката, т.ј. објеката ван моје свести никако и нема и да ја и на јави у ствари сањам: сама егзистенција тих оБјеката као садржаја свести била би несумњива, а то и јесте оно, што чини те су ти објекти као преставе саставни део нашег ја, наше непосредне свести“.- То није мислио Декарт. Он каже, да су извесни, незумњиви начини мишљења као моћ. да се нешто представи. Наше ја, по Декарту, има моћ, да представи, и то је не. сумњиво. Ево шта каже Декарт: „Јер и ако можда као што сам предпоставио, ниједан представљени објекат није истинит, ипак сама моћ представљања постоји у ствари, и сачињава део мога мишљења“. (Мала дџатуј Готфе, 1 зпррозш, пша ргогвиз гез ппаотпафа уега 5, уј5 фалпеп Трза Пппаопапа! геуега ех1а, еђ сообаПола тледе ратфет Тасћ) По Декарту можемо ми само онда један објекат схватити ако исти мислимо, појимамо; без духа, мишљења у ужем смислу, не може се ниједан објект схватити, и због тога и јесте дух, мишљење оно што је нама најпознатије, чија је егзистенција несумњива, извесна. Декарт сам: „И гле дошао сам сам од себе куда сам хтео. Јер пошто сад знам, да сама тела управо ни чула, ни моћ представљања већ сам разум схвата,

1 Види Ист. нов. фил., п. 94 и горње цитате из исте. 2 Резкатђез, МедЊаопез ебе. р. 11

8 Рескагђез, #14., р. 15.

4 Ист. нов. фил., р. 94.

5 Пезсатфез, Ма ЊаПопез еђе, р. 12.

О а ава оче

Сека анти кисао