Učitelj

ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА 139

Да изнесем још само нешто. У времену од десет година радило је у нашој школи 17 наставница и 10 наставника; а непрекидно, дакле за све време: 3 наставнице: и 3 наставника.“ Они зато имају највише права да се поносе постигнутим резултатима. Наша је жеља да ови резултати од сад буду ипак и бољи и већи, па ћемо си заједнички радити да тако и буде.

М. Ст. Недељковић, учитељ.

Учитељица у упози Самарићанке

У нашој јавности више пута је писано и расправљано да су непосредни чиниоци за препорођај нашег народа његова непосредна и најјача интелегенција: учитељ и свештеник. Овако у ствари и јесте и за то има маса доказа и живих примера о појединим нашим напретцима сувремене културе.

Тачно је и то: да и наше учитељице спадају у нашу интелегенцију на селу и да су оне исто тако моћне да пораде на препорођају нашег народа а највише на препорођају нашег запуштеног, напуштеног и доста запарложеног женскиња на селу.

Па да ли оне раде на томе»

Нека је част, слава и хвала ретким изузетцима али већина наших учитељица на селу не чине онолико и онако, како би оне то могле учинити. Ја лепо молим наше учитељице да ме извине и да ми опросте што овако морам рећи, а ја бих се радовао, и то много радовао, као народни учитељ, кад би могао друкчије рећи — онако како ја желим и како треба да буде.

Па зашто је то такор

Знам да ће многе учитељице рећи:

— Наш је положај на селу тежак; посао учитељице у школи велики је и разноврстан и доста тежак за наш нежни и слаби женски пол... Ми смо ти у селу саме, без игде икаке другарице са којом би време прекратиле и мисли измениле; наши се идеали ломе о хладноћу и простоту на селу; нас на селу не разумеју и чешће нас чак и исмејавају; живот на селу је мрачан и монотон; наша душа и наше срце нема никакве забаве; ми, западнувши

1 Г-ђе и г-ђице: Авђелија Аћимовићка, Настасија Глушчевићка и Катарина Павловићева; а откад је-у државној служби и Малвина Гогићева (9 год.) 2 Гг. Павле Аршинов и Риста Вукановић.