Učitelj

мисли 1617

ницима, не тражећи зато њихово расположење ; озбиљност и строгост у опхођењу без сваке суровости; начин ублажавања, без да прелази у слабост, мирноћа и савлађивање без хладноће; правичност и поступност без педанства; морално негодовање без гњева и страсти; строгост у кажњавању без мржње и освете; појимање надмоћија својих сила без увредљивог потцењивања, мушке сталности, без гордости и поношљивости.

Правилно појмити, шта имамо у себи доброг, а шта рђавог — то је правилан пут да човек постане благородан и користан. Који човек не зна и неће да зна своје недостатке, доцније постаје несносан, сујетан с много претензија, нестрпљив а досадан. Који човек не зна своју вредност, своје силе, а то значи, који нема вере у самом себи, нема ни самосталности, ни уверености, него се непрестано поводи за другима, пристаје чак и уз њихове погрешке.

П. Јуркевић. (Општа Педаг.). Најсветија дужност учитељева да се непрестано брине за самоусавршавањем, јер ко се не креће напред, тај се спотиче назад и образовање, које се не обнавља, непрекидним самообразовањем, губи своје најлепше особине, силе и живости. Овде долази и обавеза савесно припремати лекције за предавање, јер је ово једини начин самообразовања, и осим тога лекција, која се поново не спреми, носиће у себи трагове старе а не свеже разумне мисли.

Хердер (0 стварним успесима у школи). Сваком је учитељу потребно да се снабде сопственим методом, који се задобива. потпуним учешћем расуђивања, иначе не вреди.

Бонштетен : Што год расејава живот и руши јединство рада, онемогућава сваки успех.

Волф: Површно занимање са многим предметима не даје чак ни површног знања ни из једног од њих.

Хербер: Изучавај човека у човеку. Од шуме је, вели песник, шумар узео ручицу за сикиру, са којом је расекао шуму. Од човека се мудрац учи, како треба руководити и усавршавати човека.

С. Миропољски: Ми васпитавамо децу, али и деца нас васпитавају .