Učitelj

772 м ЧИ ТЕ ЈЉ

досно одобравење, и деца за тили часак заузеше своја места и извадише своје таблице.

Док су се деца спремала за рад, ја сам размишљао овако: мојој деци није ово првина да пишу о оваким стварима, па ће» дакле, и данас радити одушевљено. Но, да ли је мој разред способан да изврши тако велики рад, који се не може довршити за један час, већ га треба радити недељу, две, па можда и цео месец» Да ли се неће деца заморити, да ли неће изгубити интерос према раду, да ли ће умети радити дуго и поступно о једној теми 2

Да пробам! Видећу да ли ћу моћи победити деци урођену расејаност и потребу ка сталној промени и сконцентрисати им моћи на једном предмету и упутити једном одређеном циљу.

И ја се опет обратих разреду, и, као узгред, рекох, да се о светковини рођен дана може толико казати „да се ни за читав дан не би могло све написати, и да би иајбоље било, да данас напишемо само прву главу, сутра другу, па трећу и т. д.

Отпочесмо разговор о плану рада. Решили смо да сваки дан пишемо само по један одељак — главу, и да прва глава носи на-. слов: „Како се она јутрос пробудила“. Смишљали смо како име да дамо девојчици, при чему су предлагана најчудноватија имена; Најпосле се заустависмо на „Елфриди“. На табли написах наслов, а да би деца могла лакше отпочети, ја им сам казах прву реченицу: „Тек што се сунце родило, а врата од спаваће собе лагано. се отворише и..... . Сад пишите даље !

Деца се весело латише посла. Није прошло ни два минута, а већ неке девојчице, као што смо уобичајили, устале и моле да прочитају „нешто лепо“. За све време читана су поједина места, а најлепше реченице стенографисао сам. Кад ми се учинило, да је скупљено доста материјала, ја рекох: Доста! Сад да нацртамо. слику за ту главу!

Са још већим ентузијазмом и са новом снагом деца почеше рад. За кратко време разред је нацртао 50 слика, од којих већина представљаше онај моменат, кад мати улази у Елфридину собу.

Разгледајући слике, нашао сам, да је једна девојчица дивно. напртала завесе на вратима, друга — умиваоних, трећа — кревет, четврта је нацртала прекрасну, дебелу, озбиљну матер. Ја сам и то записао с напоменом о појединим најлепшим цртежима и име девојчице, која их је нацртала.

На крају часа многе оставише своје цртеже на сто. По том сам узео велики табак хартије и деца су на њему нацртала све.