Učitelj

784 УЧИТЕЉ

више страдају ванбрачна деца, али понекад та несрећа снађе и закониту децу, н. пр., кад се жели да дете не дође до наслеђа ит.д.

На случајеве злостављања деце наилазимо на свима слојевима друштва; степен грубости у злостављању не зависи од интелигентности, висине образовања или материјалног стања злостављача, већ од његових душевних емоционалних својстава. Испитивања над злостављаном децом у Бечу показују, да су та деца махом или ванбрачна, или таква законита деца, која су сеу првим годинама свога живота васпитавала ван родитељског дома; године њихове старости варирају између 6–12. Њихова заштита од стране државе (полиција, суд), мора се признати, потпуно је илузорна; тамо где се ствар свршава смрћу детета као последице грубих повреда телесних, а које су утврђене судско-медицинским ислеђењем, заштита од стране суда нема никакве вредности за дете, јер се појављује онда, када је њена улога савршено непотребна; тамо. пак, где се злостављање систематски и полако изводи, а које неприметно на смрт води, у већини случајева тешко га је доказати и суд у таквим случајевима или оправда кривце или изриче ништавну казну. Лица, која су већ једном искусила такву казну, обично мењају место свога становања, да би избегла досадна и незгодна посматрања и туторисања од стране својих суседа, којима је познато њихово свирепо и зверско понашање према деци. Самозаштита, коју понекад прибегавају намучена деца обично са састоји у бежању из куће. Државни орган — полиција — трага за тим „бегунцима“ и, место тога, што би им указала помоћ и заштиту, она их опет враћа у руке мучитеља, од којих су они једном већ побегли. Тада овим „бегунцима“ остаје још последњи и најодсуднији начин самозаштите, то је — самоубиство, случај тако чест у последње време; Г. Моштпг у своме делу описује неколико таквих дечјих трагедија, објављених у штампи. По статистичким подацима у Бечу се сваке године роди 17.000 ванбрачне деце; половина од њих умре у првој години живота; остала су још унапред осуђена да живе тешким животом, пошто су готово сва дошла на свет и живе против жеље њихових матера, јер им она наносе срамоту, упропашћују будућност, отежавају им иначе тежак материјални положај. Ако од 17.000 ванбрачне деце на крају крајева остане у животу само једна четвртина, онда се и у таквом случају има пред собом велики број деце изложене свакојаким злостављањима, а чија стрададања збиља захтевају, да се о њима озбиљно промисли.

Закони којима се хоће да заштите деца, често су пута и су-