Učitelj

.468 | Учитељ

у тим областима појаве (обичаје итд.) које су до изненађења сличне онима код културних, модерних људи. Због тога живот примитивних народа у свима правцима привлачи поодавно пажњу научног света. Отуда неће извесно бити без интереса, ако на овом месту говоримо о васпитању код примитивних људи.

O душевном животу тих народа као и о томе, зашто они нису отишли даље у свом развитку, постоје разне претпоставке. У разматрање тих погледа ми се овде нећемо упуштати“, али једну од тих претпоставака навешћемо овде због везе, коју има с нашом садањом темом. Било је наиме ангрополога, који су на основу извесних појава тврдили да примитивни, при“ родни човек припада једној специји, која је различита од наше. Навешћемо неке примере, који су могли да заведу те научнике | ва такво тврђење. Тако је један дечак из племена _Ботокуда био васпитан у некој _бразилијанској породици, постигао је докторску диплому, постао лекар, али је увек био дубоко замишљен и невесео,, док није најзад ишчезао и лутао са хордом по шумама. Јепту Button (покрштен) из Ватрене земље, васпитан на сличан начин, општио је у најбољим круговима американског друштва. Вратив се у домовину, ишао јегби неочешљан, па се није уопште разликовао од својих. Аустралијанац Випрап добијао је награде у гимназији, говорио добро латински, али је доцније. побегао У шуму И говорио да му васпитање вије ништа друго користило него је само сазнао - колико · је бедан. Пешел, по коме ове примере наводимо, види у њима и другим сличним примерима доказ за то „да мера духовних способности није неједнако раздељена; само опажамо ми задивљени да такозвани дивљи човек претпоставља живот у слободи свима преимућностима и удобностима културе.“ Кад су једног гренландског Ескима патали· „да ли признаје да де нски гувернер (с титулом инспектора) више значи од њега,“ рекао је он самосвесно: „То није тако извесно; инспектор има додуше велико имање, а изгледа да има и више силе, али има људи У Копенхагену, које он мора_ „Да слуша, а њени нема нико да заповеда.“

а Тиме смо се бавили у чланку „примитивни душевни живот“ у „Просветном Гласнику“, св. за новембар и децембар 1921.

> 0 Peschel, Volkerkunde, Leipzig 1885, crp 151 m name,

.