Učitelj

Школа рада — Школа будућности 167

бичној стази знања. А воденично камење систематске Методике самеље тврдо зрневље у брашно оног чудноватог, од душе не жељеног знања, и претвори га у кашу, како ће моћи и најслабији примити ову нову храну... Понајлакше навикне се већи део деце на ово ново острво сазнања, ка коме она два пута дневно веслају са копна, свог обичног круга сазњања; али где деца не умеју да подигну ма какав стални мост. Па још више. Она се навикну на методе рада наставнога, па ихи заволе. Наместо да се занимају истинитим стварима, навикну се деца да се баве њиним сенкама; наместе света искуства, силави к њима књишко знање са венцима почасти, које том знању посвећује школа у својој оцени вредности; наместо некадање смеле радости у предузећима, ступа сада одважно делање по прокрченим и угаженим стазама; наместо посматрања, испитивања и сумње, ступа заклињање на речи учитељеве,

Био бих неправичан, када бих презрео оне користи, које ипак даје данашња васпитна школа, које се користи развијају из навика на онај првобитно нетражени рад од деце, из онога чврстог склопа школског живота, са својим мучним редом и својом непопустљивом збиљом Наравно, да овде деца могу стећи оне драгоцене основне особине, без којих ми никако не бисмо хтели бити, као што су: тачност, савесност, брижљивост, истрајност, ред, правилност, самосавлађивање. Да, мора се признати, да баш ове моралне вредности радо успевају онде, где школа не иде искључиво за наклоностима дечијим “) претпостављајући, да над децом светли пријатељско срце учи-. тељево, и сунце разумне доброте.

Оно, пак, што наша данашња школа не даје детету, кад оно ступи у живот, оно што она више чини да закржља него ли да се развије, — то су неке активне карактерне црте, које је већи део деце већ имао у клици, кад су та деца ступила у школу, као: храброст за самосталношћу, храброст за одбрану свог мишљења, за предузимљивост, одважност за нападање онога што је ново и необично, вољу ва посматрање и испи-

#) Стога се ја не могу сложити са овима, који би хтели да заснују наставу искључиво на урођеним склоностима дечјим. Ми се морамо што ранрје приволети, и грошив таквих ск;оности, да радимо из стечених наклоности ка дужностима. (Кершенштајнер).