Učitelj

Учитељски типови у лепој књижевности 41

Свима књижевним облицима од скице, од потеза па до појеме, предмет је човек, а не његова средина. Једна породица, једно друштво, једна личност не постоје за то, да дају технички савршену грађу за роман, нити је њихов живот тако мало интересантан, да би био безначајан, да не би дао довољно прилике за обраду у којој било књижевној врсти. Разуме се, да ми мислимо на врсте, које израђује наш век, на врсте, које цртају живот верно и искрено.

У књижевност не улазе врсте, у којима кипте интриге, невероватни заплети и расплети, страшни супернатурални догађаји, нечувено храбри и досетљиви хероји. У којима фабула нема викакве везе са животом, и У којима механизам, који писац завија и удешава за веће допадање и бољу продају све решавају: отров, нож, двобој, тајни пролази и канали, мртвачки сандуци, силажење и пењање уз конопце, и где главну реч воде очарани и заљубљени витезови, који на свету немају никаква друга посла до јурења за својом љубављу; врачаре, циганке, украдена деца, бледо заљубљено женскиње, продавци адиђар, зеленаши и остали беспослен свет згодно намештен да испуњава роман. У њима писац кад треба убија или оживљује, натерује на сузе, потреса живце и што је најгоре, он све чини, да квари читаоце, да им упропасти укус да их одржава у заблуди, дражи им заголицава им радозналост, да им својим неприродностима омили лаж, да им истина у првим књижевним делима постане одвратна и бљутава То су ексцентрични и сензациони романи, ритерски, криминални, књиге за полуписмене читаоце, пуне ужаса и романтике, написане само да узбуде до крајности, да забаве, да се продаду, јер су и писани ради трговине, да писци добро зараде а читаоци нека од којекаквих страхота подивљају и полуде. Зато су се код нас увек тражили од стране полуписмених читалаца романи: Изабела, цар Јосиф и његов двор, Рокамболо, Краљичин Ђердан, Марино Маринели, Мртва поља у Сибирији, Џек Трбосек, Тајни брак, Клетва полуделе и друге те врсте, које су писали писци петога и шестога реда, какав Дима Отац, Монтепен, Пол де Кок, Скидери, и многи други немачки и енглески писци и који се данас радо инсценирају за биоскопе.

Ко је читао романе те врсте, ексцентричне и сензациозне, не би могао од досаде читати романе ралистички писане, пуне