Učitelj

Практична Педагогика 399

за све послове, јер ће се само тако моћи да развије логичко мишљење. То је гледиште старога хуманизма. Према њему је била сасвим занемарена садржина списа, који су читани, и на којима се посматрала формална језиковна страна. Други предмети, као: математика, јестаственица, слабо су обрађивани, па и то више у духу како су те ствари излагали стари писци, код којих је доста било погрешног и непотпуног. Због тога је временом ова хуманистичка гимназија почела да губи углед.

И саме присталице и браниоци ове гимназије почели су да увиђају њене мане, па су хтели да их отклоне. Напреднији су били увидели да класичне студије, истина, ваља и даље да буду главно васпитно средство у гимназији, али не због језиковних форми, већ ради садржине у старој литератури, која је занемарена. Они су критиковали формализам, који је преовлађивао у настави, и истицали су сад на првом месту грчки јевик и његову књижевност, налазећи да Грци имају бољих и легших примера на којима треба да се васпитава омладина. Не, дакле, само граматику, већ треба обрађивати и текстове, ако се хоће да постигне циљ, који је гимназији постављен. Ово је било гледиште препорођеног или новог хуманизма. И ако су школе постајале све више државна установа, којом су почели да управљају класично образовани чиновници, то су они и учинили да су гимназије постале повлашћене и тако рећи јединоспасоносне школе. И ко није свршио гимназију, сматрао се да и не може студирати с успехом на универзитету, особито кад је доцније уведен и „испит зрелости!“ Није реткост да су и данас понеки „класично“ образовани готови да потцењују све друге који су друкчије образовани те „им нису „равни“.

Али при овоме се није могло остати. На развитак новога доба утицали су и модерни предмети, особито природне науке, које су учиниле преокрет у друштвеном животу и економији. Наводило се да је гимназијско образовање једнострано, да ствара људе којима је ново доба страно, туђе, непознато и да такви људи не могу радити за садашњост, па стога још мање за будућност. Гимназија је почела поново да губи углед, и, хтела. нехтела, морала се модернизирати. Поред класичне гимназије јави се зато у 18. веку и тежња да се математика, природне науке не уче упоредо као у гимназији, већ да ови