Učitelj

638 У нчеинт e JB

смислу она помоћна наука педагогике а с друге стране педагогика се приказује као грана практичне етике, Као природни основ обема служи психологија. У колико психологија испитује појаве духовног живота, а нарочито вољне процесе, у толико лиферује етици с једне стране материјал искуства, из кога ова. изводи правила и захтеве, а с друге стране доводи у ред педагогику, те да ова нађе средства и путеве за пости звање васпитног циља. Из ових узајамних односа излази, да ће се сагласно етичком становишту моћи потврдити могућност васпитања. Ова могућност претпоставља да је детиња воља приступачна утицају других лица. Етичким се разматрањем воља уздиже из опсега природних појава, те се на тај начин непосредно запави, да у животу утиче првобитни правац и ако се не пориче могућност васпитања. С тога етика треба да објасни, зашто воља као појава мора трајно да буде везана за стварност,

Да додирнемо питање о индетерминизму и детерминизму воље, на чијем се одговору најјасније види, у колико етика даје подесан основ васпитању. Често се под вољом подразумева самостална моћ, унутрашња снага, која одговара спољашњем раду. Психологија вели да је ту реч о душевним појавама, које се услед особености њиховог састава и трајања разликују од других састојака наше свести и схваћене су као засебне јединке. Вољни се процеси оснивају на осећањима узбуђења и умирења, ишчекивања и разрешења, расположења и нерасположења. Нарочито је са последњима као и са представама, које су увек мање или више тесно спојене са осећањима, одређен свршетак вољног акта. С обзиром на то представа се обележава као мотив и казује о разлозима и узроцима, како је осећање непосредно или посредно одлучно утицало са представом. Резултат вољног процеса може бити у спољашњој радњи, или се може ограничити на унутрашње, чисто духовне промене, Већина је вољних процеса врло компликоване природе; јер мотиви, који претходе радњи, чине само последње чланове од дугачког низа душевних појава, којих нисмо потпуно свесни. А осем тога, често пута више мотива дејствују један поред другог или један против другог. :