Učitelj

644 Учитељ

и води дете, које је ударило кокошку., Кокошка виче старцу: То ме је дете ударило а старац са белом брадом одломи прут и поче дете да бије, бије..“ Све ми је то дете испричало, показујући грубе цртице на својој таблици, које су тобож показивале ту слику.

Бајке имају добар васпитни утицај, јер су најближе дечјем животу. Оне код деце, стварају оптимистичко расположење, дају им наду на бољи живот, јачају вољу, карактер чине несавитљивим, оплемењавају им душу и пречишћавају моралне појмове. Укратко оне припремају дете за будућег човека човека способног за живот и друштво. Васпитање помоћу бајки треба почети од најранијег детињства (од четврте па до осме године, па чак и до дванајесте) До седме или осме године дете треба да зна неколико добрих и лепих бајака.

Да би се са бајкама постигао добар васпитни утицај треба и бајкама обратити пажњу. Источњачке бајке су више од штетног утицаја него од корисног. Оне су претрпане, далеко од стварности а још даље од дечје замисли. Сем тога идеал скоро сваке источњачке бајке јесте материјално богатство (Пр. „Аладин и чудотворна лампа“ и др) Да би бајка била добра она треба да је ближа стварности и дечијој замисли. Она треба да је уметнички лепа, духовно тенденциозна а и да се кроз њу, као црвени кончић, провлачи морални принцип разлика између добра и зла. Она треба у правом смислу да буде „слика живота у дечјем оделу“.

Бајку треда још причати живо, пластично, јер у томе лежи прави рај бајке. Врло је леп покушај драматизовање и извођење бајака на позорници. Тај лепи покушај, који се од скора почео практиковати, Maje Brno лепе резултате. (Пр. „Снежана и седам патуљака“, „Пепељуга“, „Млади Краљевић“, и др.) Чувена је и Метерлиноова бајка „Плава птица“, само њено извођење, код нас, због велике технике, захтева веће материјалне издатке.

Код нас се бајка, сада мало негује. Оригиналних бајака (гатке и препеване бајке) имамо доста у нашој народној књижевности. Ма да су те бајке, прави бисер наше народне књижевности, ипак нико се није нашао да их удеси за дечју употребу (Пр. „Стојша и Младен“, „Златоруни ован“, „Дивљан“ и др. затим песме о Краљевићу Марку, Милошу Обилићу, и