Učitelj

Књижевни преглед | 303

већих заслуга за то имају несумњиво лајпцишки учитељи; који су још пре 12 година покренули „Прилоге из теорије и праксе“ у којима приказују радове и области школе у рада. Поред тога они су основали своју школу рада са нижим и вишим течајем. На нижем течају, који траје четири године, преовлађује слободна настава несметана од распореда часова и тако звана општа настава. Лајпцишки учитељи препоручују, да се читање и писање првих година избаци из наставе а да се рачун задржи као очигледни» средство. Као што је Русо учио свога. Емила читању тек кад је он то сам затражио, тако и ми треба да почнемо читање тек кад деца то сама затраже.

На вишем течају настава је удешена на основи радних група и тек у последњој школској години настаје подвајање у професије. Али у свима разредима познавање Отаџбине и културе сачињава основу и деца се помоћу познавања, стварања и рада уводе у културну заједницу свога народа.

Да би, дакле, идеју школе рада што боље популарисали, лајпцишки учитељи издали су горње дело са овом садржином:

1. Увод од П. фогела. 2. Школа рада од Сибера. 3. Интелектуално образовање у школи рада. 4 Школа рада и образовање воље од Сибера. 5. О реформи основне наставе од П. Фогела. 6. Лајпцишки пробни разреди од П. Фогела. 7. Примери из опште наставе у вишим разреднма. 8. Наша кућа и наш стат од Резгера. 9. Дечје куће пре сто и пре хиљаду година и 10. О материјалу, алату и ЊИХОВИМ васпитним вредностима.

Као што се види, писци горњих чланака нису имали намеру да идеју радне школе у свима правцима представе, већ само да изнесу њену психолошку подлогу и изведу педагошке закључке. Чланци су им несумњивц добри и заслужују да се појаве и на нашем језику.

Радиша М. Стефановић.

С. Н. Весвег: П:е Радарошосће АКкадетје im Ааијбац unseres nalionales Bildungswesens. Leipzig. 1926. Страна 82. HanaBau Quelle a Meyer.

Не дешава се често, да активни министар просвете у страном свету потпомаже школску реформу нарочитим списима.