Učitelj

Књижевни преглед БАТ

Године 1897. положио је државни испит пред комисијом коју су сачињавали: Даворин Јенко, Стево Мокрањац и Јосиф Маринковић.

Затим је постављен за наставника музике у врањској гимназији, а ускоро потом је премештен у Мушку Учитељску Школу у Јагодини, која се тада формирала. Тамо је остао ло 1912. год., када је премештен за наст. музике Ш мушке београдске гимназије. Са тога положаја је доцније, као професор музике, и пензионисан.

Поред редовне дужности, био је и професор Музичке Школе Станковић у Београду, а сад је управник Музеја музичких народних инструмената исте школе.

Живот и средина у којој је г. Ђорђевић као наставник радио, још су га више подстекли да ради на народноме музичком факултету.

Његов плодан рад би се углавном могао класификовати на: Педагошки, композиторски п хармонизатшорски и фолклорисшимки. Као практичан педагог много је допринео да се гене рације учитељског подмлатка што боље музички образују. Ради тога је најпреданије радио у јагод. учитељ. школи, У првој години је довољно припремио ученике, да већ у другој години свирају ђачком орхестру народне игре; у трећој наше _ и стране лакше комаде, концертне пијесе. Од стране музичке нарочито је неговао француску музику.

| Имао је и врло добре ђачке хорове које су поред световних песама на концертима, стално недељом и празником: певали црквене песме и одговарали на јектенија у јагодинској цркви, често пута под диригенством кога музикалнијег ученика.

Да би олакшао учење свирања на виолини, израдио је Школу за виолину. Она је и данас у великој употреби.

Поред тога, хармонизовао је за четворогласни мушки хор одговарања на литургију. Мелодије су по црквено-народном напеву. Исту је израдио и за два гласа. Сем тога, уредио је збирку одабраних песама.

Од теоријских књига написао је Општу теорију музике“ и крашко упусшво за предавање нотног певања у основној. школи.