Učitelj

356 Учитељ

Јо _____-______----- ===

пе НА _______________-_-_-_- ни

људи имају често пута оболелу хипофизу. У разним деловима хипофизе имају инкрети (хормони) различитог дејства. На растење утичу, сем хипофизе, и штитњача и тимус. И чешерика (епифиза) има удела при регулисању узраста. При оболењу чешерике опажају се отступања од нормалног психичког развића; наступа убрзано телесно и душевно развиће, нарочито сполних ознака, тако н. пр. да један дечак од шест година показиваше ознаке младића од 17 година. Епифиза повољно утиче на психичке радње, и стога неки лекари кушају да унапреде интелигенцију у деце, давањем препарата све жлезде. Епифиза или пинеална жлезда, због свога средишног положаја у мозгу, сматрана је неко време као седиште душе (Гален, Декарт).

Чисто инкреторне жлезде су и парне надбубрежне жлезде или парабубрешци. Оне луче хормон који се зове адреналин. Овај хормон сужава крвне судове брзо и енергично. Стога се употребљава за лечење слабости срца и за устављање крви. Адреналин има емогигених особина: кад се убризга адренолин настане осећање страха и потиштености. Неки научници сматрају да адренолин, хормон пабубрега, изазива емоцију страха у човека. Без надбубрежних жлезда нема живота. Кад се мачкама, кучићима, пацовима изваде надбубрежне жлезде, они угину за неколико дана.

Панкреас, гуштерача или трбушна пљувачна жлезда лучи, сем дигестивног сока, још и хормон инсулин. Овај хормон утиче на промет угљених хидрата, наиме шећера у телу. Инсулин се употребљава као лек у шећерној болести.

Хормон кретање црева ЈЕ ЈЕ 38. холин. Он се производи у слузокожи црева, у слезини и у пнарабубрезима. Штајнах је пронашао хормоналне супстанце у мозгу. Нађени су у новије време хормони и у срцу, У јетри, слезини, бубрезима, плаценти (постељици) и у другим органима. Бела крвна зрнца ( леукоцити) луче у крв хормоне који бране тело од болести.

Сполне жлезде луче у крв хормоне, који производе с једне стране женске, с друге стране мушке особине. Скелет оба спола зависи од сполних жлезда. Експерименти др Штајнаха доказали су да нема спола без сполних жлезда. Сполне жлезде доводе, путем крви, нервним центрима извесна надражајна градива, хормоне, који су узрок сполног нагона код човека. Да је сполни нагон у вези са унутрашњом секрецијом сполних или клициних жлезда, доказано је и огледима пресађивања сполних жлезда. Спречавање развитка сполних жлезда доводи катшто до духовног инфантилизма. Увећана функција (хиперпродукција) сполних жлезда у младости доводи кадшто до пубертетне психозе.

Слом целог система градитеља хормона доводи до психичких поремећаја. С друге стране, телесне пропорције нормалног човека резултат су узајамних утицаја жлезда које унапређују растење — штитњаче, хипофизе, тимуса и клициних жлезда.