Učitelj

502 Учитељ

лебати. Много што шта, што је некад било само идеја и идеал, данас је благословена реалност.

Од светског мира много нам је ближе питање: мир у Европи и њено сједињење — Сједињене Европске Државе — „Паневропа“". Преко овог питања не можемо ни ми ни. школа да прелазимо. Ту је обетована нова земља, која се мора обрадити, да би доцније донела благословене плодове.

Није довољно, да појединци увиде потребу ове идеје, већ народи у својој земљи морају да увиде животну потребу овог сједињења и на њему да раде. Овоме стоје на путу наравно многе и многе препреке, које могу и морају да уклањају само народни васпитачи, и то дугим и планским васпитавањем. Најтеже је научити масе да забораве прошлост, и да на њено место поставе братство и сједињење. Потребно је дакле спровести једно школовање и образовање воље најтеже врсте, да би се европски народи извели на нове путеве. Но није довољно, да европски милиони само сањају о јединственој Европи, они то морају и да хоће. Као циљ жудње био би јалов, као циљ хотења донео би временом плодове. У руци сваког Европљанина лежи судбина његове отаџбине, сваки носи свој део одговорности. Ово треба објашњавати и деци и одраслима, а за то се пружају врло честе прилике, које не треба пропуштати. Али им рецимо и то, да ће они и као чланови једне Сједињене Европе опет, и управо тек онда бити добри Југословени, Французи, Енглези или Немци, и да ће несметано моћи да негују своју националну културу, јер се онда неће порађати и манифестовати узајамно неповерење као раније. Узајамне снаге и виталне способности мериће се у узајамној утакмици на културном пољу и разним спортовима. Најбољи пример дају Сједињени швајцарски кантони.

Наше Југословенско учитељско удружење ступило је пре кратког времена у Међународну учитељску федерацију. Велики и благословен корак! Ми учитељи не смемо да смећемо с ума своје велике задаће на овом питању. Поред својих малих и великих брига и невоља у садашњици, не заборављајмо да у свакој згодној прилици говоримо о томе деци и одраслима. Не рецимо им никад, да је то утопија. Нема ни једног природног закона, који би то спречавао. На против