Učitelj

518 Учитељ

живот био друкчији и нов, потребно је упутити их на угледање борбе у животу, противу свега рђавог, некорисног и штетног и по појединце и по средину у којој живи. Да би се, пак, ово постигло, нужно је, да етички закони постану једином активном снагом-силом, која би била производ човекове природе, да би сваки појединац нашао себе у себи, а никако, да те законе прима као нешто наложено, намерно и изван човека. Још Спиноза писаше у својој „Етици“, да ако човек може, да избегава све оно што зна, да је у основи рђаво, то је он исто тако у могућности да рђаво избегне, знајући, да је нешто друго добро. Онога човека, који редовно дела гиђ зресје тпаћ (имајући у виду зло), посматрајући све око себе под утицајем негативне идеје, т. ј. са тачке одрицања добра и идеје зла, тога Спиноза назива робом. Слободан, пак, човек је по њему онај, који све своје радње у животу врши по идеји добра. То и јест савршенство и савршено нормалан живот, који формира потпуну личност са слободним и широко развијеним физичким и психичким особинама — моћима, управљених идеји добра, те ће и ови слободни људи бити у стању борити се са разноврсним животним тегобама нормалнога и свакидањега живота. Данас се почиње све више говорити и мислити о развићу личности, те изгледа да и високо образовање и људи високог положаја у данашњем друштву, падају у очајање, што им често деца, нису у том погледу налик на њих и ако она немају у себи свих особина потребних друштву, као добрих и примерних људи. Отуда и све муке и бриге код нас свих, које се своде на крајности негативне васпитно — природне еволуције детета, на име, да дресуром угушимо у деци урођене склоности, заборављајући, да ће та деца, кад одрасту, поново им дати потпуну превласт у животу. Зато видимо и данас, како непрекидно кружи стара песма: „добри мали“; „прекрасне и златне девојчице“, „поштене и часне слуге“, и т. сл. Али ће се еволуцијом човека и друштва некада и у нашем друштзу појавити људи са тако снажном и здравом организацијом друштва, да исту неће моћи сломити ни најјачи деструктивни утицаји. Са каквим ће, пак, презиром понашати се они из тог друтва према разноврсним условима данашњице и са каквом ће иронијом они посматрати захтеве и потребе данашњег социјалног уређења и живота данашњег времена, када сви наши драговољни поступци буду стајали далеко изнад данашњих људских поступака! Таквом покољењу морално здравље ће постати својином свих људи, које би здрава и јака воља брижно чувала и одржавала. Та моћна, јака и активна воља би помагала сва духовна и физичка савршенства човекова; она би их хранила и чувала. А о тој вољи ми често мислимо и о њој сањамо. Такво нам васпитање деце треба, да попут оне истине, да на деци свет остаје, добијемо ново друштво, нове људе, људе јаке моралне и активне здраве воље.