Učitelj

Физичко васпитање кроз нови век 115

на рођеном тлу. Извођене су вежбе редовне (стројеви), затим на справама: вратилу, разбоју, коњу, круговима, јарцу, колотрку и лествицама. Све то у тежњи, да се дигне народни понос и да се дође до добрих и извежбаних војника. Стога гимнастика беше „маска под којом на отвореном пољу вежбаху грађански батаљони, готови, да се кад куцне одређени час претворе одмах у извежбане војничке батаљоне.“ Тако је Јан дао гимнастици други смер, смер национални, прожео је народним тежњама са одређеном сврхом, да немачком народу приправи борце за ослобођење домовине подјармљене од Француза.

Ови погледи Јанови, брзо су продрли у унутрашњост Немачке, те су по угледу на Берлин, у свима осталим местима Немачке, почела да ничу турнерска друштва и да јавно вежбају. Да би та нова друштва имала стручне вође и наставнике, Јан је у Берлину створио прву школу за учитеље гимнастике, који су се по свршетку исте растурали по свима кутовима Немачке, оснивали турнерска друштва и иста водили. Због свога тако систематског рада на подизању народног духа, Немци из захвалности назваше Јана оцем гимнастике.

Како то време беше време пробуђеног национализма, то по угледу на немачка гимнастичка друштва, почеше се оснивати од друге половине 19 в. гимнастичка друштва у свима европским земљама: Швајцарској, Белгији, Холандији, Италији па и у нашој држави. Нешто измењена, немачка гимнастика продире и у Француску 1872. Овде добија карактер спортски, атлетски и војнички. Као најистакнутији радник на овом пољу код Француза јесте Фрања Аморо савременик Јанов. — У Енглеској су се одвајкада неговале игре и спорт у слободној природи, излети, путовања, те је она тај каратктер физичког васпитања и данас одржала. Немачка Јанова гимнастика такла је се, као што рекосмо и нашег народа. Академски сликар Стеван Тодоровић у друштву неколицине пријатеља телесне културе оснива у Београду 1857 г. „Прво београдско друштво за гимнастику и борење.“

Међутим ни у самој Немачкој, Јанова гимнастика није могла задржати свој првобитни облик. Постала у време грубе силе, у време ратне психозе, она се није ни могла отети општем духу који је тада Европом владао. Зато је и сама била груба, акробатска, циркуска. Стога се одмах по ослобођењу земље, јавља покрет лекара, педагога, да искључе све вежбе штетне по здравље