Učitelj

Домаћа књижевност 7411

велика штампана слова, не само: велико „А“ и велико „Е“ већи

„Ђ, Ћ, Б“ ако се сматра да су она друга једнака са малим. Добра је страна овога буквара што су прво узета штампана

па онда писана слова, ма да то нимало неће сметати наставницима

који раде упоредо писани и штампани текст, па чак ни онима који би случајно најпре обрађивали писани текст.

Ж. Смиљанић

Петар Н. Пушкар: Почетна стварна настава. Издање Издавачке књижарнице Леон Финци, Сарајево, 1932. Цена 40 динара.

Пред нама је једна лепа књига која попуњава знатну празнину у дидактичко-методичкој литератури. Управо могло би се без претеривања рећи, то је једина књига из ове области. Изузев Басаричека нисмо досада имали никакав приручник за стварну обуку Ги П разреда основне школе.

Ова је књига добро дошла учитељима јер је у њој набацан материјал потребан за животну обуку. Ма какве ерудиције био један наставник, ипак не може знати све, и не може знати у свако доба. У тренуцима заморености, када се наставник не може сувише напрезати да ствара, ова је књижица добро дошла као потсетник. Најзад, један учитељ не мора знати сваку ститницу и у свако доба, ту је згодан приручник да га растерети сувишног интелектуалног баласта. Велики и генијални проналазак писмености и штампе је баш у томе да нам мозак растерети да не мора све памтити, него да може наћи написано оно што му треба и у згодној прилици искористити. У томе погледу ова је књига учитељима и учитељицама од неоцењиве вредности. Не мора се она читати на душак од почетка до краја, али се из ње може увек прочитавати кад нешто затреба.

Кроз књигу провејава принцип укупне наставе. Ту су причице, пригодне песмице дечјих писаца, цртање, рачун, певање, загонетке, пословице, изрезивање, моделовање све уз онај предмет који се обрађује.

Књига ће бити од користи учитељима и учитељицама то је несумњиво. Али она ће још више користити учитељским хоспитантима. Један ђак учитељске школе је несумњиво оптерећен и школским предметима. Он се сад мора напрезати да створи једну уметничку творевину под тим условима преоптерећености. Кажем уметничку творевину јер је једна лепо обрађена методска јединица једна лепо испевана песма и још и више од тога. Нема ли у послу уметничког надахнућа и одушевљења, онда је тај посао обичан занат. Ту дакле ученик мора бити стваралац. Али је за то поред одушевљења потребно знање огромног материјала из стварне области. Разумљиво је да једна главица ма како умна била не може то све знати. У овој књизи му је пружен материјал, а ученик од тога има саставити уметничку творевину према концепцијама свога наставника методике и школског рада.