Učitelj

264 Живојин С. Ђорђевић

духа једног образованог завода иако раде по истом програму као и оне прве. Овако стање ствари сведочи да тежиште пи“ тања није у програму већ на другој страни. Процена стања образованости учитеља као и њихова оданост насгавничком позиву долази на прво место. Све зависи, на крају крајева, од тога коме се поверава извођење јавне наставе. Кад се има солидно образован, научно и подагошки, учитељски кадар, одан свом позиву и свестан одговорности, онда се не би морали много бринути о изради наставног програма. У овом случају може се дати слобода учитељским колегијама појединих школа и школских срезова да се сами брину о саставу својих програма. Разноврсност која би отуд произашла не би била неповољна него баш плоднија по развитак школства, а учитељима би давала потстицаја за рад уместо програмске униформности која убија сваку иницијативу. Тада би био остварен и један велики принцип модерне дидактике који се састоји у томе да програм буде прилагођен месним приликама (завичајни принцип) и учитељу, уместо готово неизводљивог прилагођавања сваке индивидуалне школе једном шематском програму.

У колико се учитељски кадар удаљава од услова да му се може поверити слобода у доношењу програма, у толико се више приступа брижљивој изради програма у једном централном месту. У новије време уз наставни план и програм дају се још и упуства за њихово спровођење, тзв. „инструкције“ (Кле Ш пеп) којима је тежња да обједине образовни рад у смислу појединачних наставних сврха и општег циља. Да би целина била што потпунија, даје се каткад уз плани програм и упутство још и пропис о наставним збиркама које свака школа треба да има за извођење програма.

Однос између наставног програма и општег стања учитељског образовања о коме смо до сада говорили не треба схватити апсолутно. Има захтева и биће их увек, који ће и при најповољнијим условима учитељског образовања захтевати програме и упутства до ситница разрађене. Биће чак и таквих, јер је то врло комотно за оне што управљају и надзиру, који још увек гледају савршенство у потпуној униформности; таквих који би хтели да се на сваком паралелном часу у школама целе земље ради исто. Квалитет учитеља који ће изводити неки наставни програм иако није једини елеменат од утицаја на доношење програма свакако је један од врло важних те се не сме пренебрегнути. Несумњиво је, да између та два чиниоца (програма и квалитета учитеља) постоји однос функционе зависности.

Друга значајна ствар о којој треба водити рачуна при одабирању наставне грађе која улази у програм састоји се у узимању у обзир т.зв. начела педагошког прагматизма, коме