Učitelj

_ Ђура Јакшић као педагог 275

рпсе, а да ђогс ргопу Такуе Шегашге ппади 1 Џинћ ргонутика, којћ је уес! Ђгој перо ргић, ра 1 и затип гедоупта редавова, 10 је розуе гагитуо, јег (ако Риуа Код зуаке дгиге акаје, стаје зе зјаго "'фтеђа одђасш, ра такаг Како емдетшпо Бо, да је То чјаго дапаз уће петосиспо, арзигапо, Зјећпо. А да ргосез !оса одђастуапја зропје паргедије, га2оо је, 510 зе рПапје дјесје Кпј еупозн ц пазој згедт! јо5 пе (гента доуојпо 1 за опот ог %ијпо5си, 5 Какуот 5е јанбе (ова розја и пекшт дтшолп хепијата.

Мајо рптјега: Код паз зитранхеп Тап(азистћ рпса па гете ји апкеја теди дјесот „Које Кпрсе ш 5е зудаји“, хаК исији, да дјеса “моје пегеајпе рпсе. 5 редасобког зфапомшја је !0 ојако зћуасепо, јег је гагштиуо, да адјеса даји 1хјауе о опот, 510 шп зе даје да спаји. Ако шт шко и гике пе даје поп дјесји Шегашти, от зе пе тоги о пјој 1 јауџуан. Такуј 5ипрантеп ТапјазНспе Шегашге рпосоуагаји ђогсппа 2а заугетепи Шегашти да 5ц и зуојтт ргорасапдпши Сапстпа пепујеПућ, памш 1 расе зпијезт, а оши 1510 упјете орпшке оуако „огђијпо“ доКагији: Мо, ејо, КонКа зи дјеса ртоснаја Стуепкартси, ра зе ши „обоуаја“! Ш: Конка дјеса 5и ртоснаја „сагонје за 15,ока“, ра пе розтадобе Јороу Џ (акуој 5шасиј; јаупот Ки Ишпот пиџјепји то2е 5е ј051 дапаз па 24105! зисептан Као пеођопу1 пек! јака“, да дјеси ферато ћгатн Гапјазиспии рпсата, |. ат зе Џидауо ћгапћо и рштшупо дођа Ш ат зе јо5 дЧапаз дибеупо ћгапе фуја идзка рјетепа!

ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПЕДАГОЗИ Ђура Јакшић као педагог

— од Милана Шевића —

Ако је и био Ђура Јакшић годинама учитељ, многоме ће, доиста, доћи чудно да се говори о њему као педагогу. Јер он, као и највећи део тадашњих учитеља наших, није био одређен претходном спремом да уђе у учитеље, а, можемо рећи, ни својим унутарњим нагоном. ИМ њих је, као и многе одбегле клисаре или црквењаке, пропале мајсторе и друге људе, који су се изгубили у свом завичају па покушавали да се нађу у туђем, крајња нужда, борба за хлеб наш насушни, нагнала, ако су и само мало знали читати и писати, да се лате позива не васпитачкога (на васпитање се у школама тада мало мислило), не ни учитељског у данашњем, и у добром смислу те речи уопште (јер у том се смислу не одваја учитељ од васпитача), него позива да децу уче механичким вештинама: читати, писати, рачунати. Али је код Ђуре Јакшића ипак био други случај. Ђура је ступио међу учитеље као уметник, као двојни уметник: као сликар и као песник. Да је тај свој

,

" Предавање одржано на седници приређеној од Југосл. учитељскога удружења (секције Београд) и Педагошкога друштва 29. новембра 1932. у славу Ђуре Јакшића приликом стогодишњице од његова рођења.

155