Učitelj

290 Др. Михаило Геновски

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА

Етичке норме богомила

— Од др. Михаила Геновског —

1. Непосредни узроци богомилства)

Да би се добро разумела етичка суштина богомилског учења, треба узети у обзир услове, под којима се је богомилство родило и развило до степена великог народног покрета, који је прешао границе Бугарске, поплавио Средњу и Западну Европу и дао зачетке препорођаја и реформације.

На прво место треба да буде забележен начин ширења хри– шћанства међу Јужне Словене. Први расадници хришћанског религиозног култа на Балканском Полуострву били су секте, чије су се религиозне догме и етичке проповеди битно разликовали од хришћанства утврђеног од државне власти, званог „официално хришћанство“. Док се у бугарској држави учења хришћанских секта шире говором и примером и зато хватају здрав корену народу, официално хришћанство после „крштења Бугара“, бива наметнуто одозго, царском заповешћу, мачем и застрашивањем. Штавише многобожачка буна властеле бива жестоко угушена од. цара Бориса. Уколико је бугарски народ и примио официално хришћанство, оно је постало механичко, одозго, без удубљивања и без потпуног очишћења народне душе Трачана и Словена од дотадашњег многобожачког култа. Поред тога, официално хришћанство. дошло је много касније, после појава и снажења разних и многобројних секта, и оно наилази на отпор не само дугодишњег владајућег култа, но и на утицај самих секата. Наступели сукоб отворио је широка врата на народној души за нешто ново, које ће да врати изгубљену религиозну и уопште духовну постојаност, да помири примљено и наслеђено од дедова и прадедова са наметнутим одозго. И као измиритељ јавља се учење попа Богомила. Примање хришћанства направи приступачним бугарску државу и њене управљаче византијском утицају. Под тим утицајем у младој бугарској држави брзо се промени однос између управљача и оних којима се управљало. Царем и властелом завладао. је сасвим, словенству туђ, аушокрашски дух. У исто време, опет под утицајем Византије, бива створена установа ропсшва — установљава се нова друштвена класа, која је до тога тренутка била савршено туђа слободољубивом и независном духу Словена, одгајеног под отвореним небом земљорадничког труда. Сва историска факта убедљиво говоре, да су Словени жудели не само за

1) Лишерашура: види изложену у нашем чланку „Философско-религиозни дуализам богомила“, у часопису „Философски преглед“, г. У. књ. ТУ. Исто тако и др. М. Геновски „Уздржавање богомила“, у часопису „Расветљавање уздржавања“, г. ТУ, књ. Ти — „Жена у богомила“, у „Књижевном гласу“, г. У. бр. 200 — Софија.